ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ - Bosna-Hercegovina.com





































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 66
Два дана: 237
Седам дана: 792
Мјесечно: 2871
Годишње: 13641
Укупно: 13641

Највише посјета
25.7.2018 715




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Споменко Гостић (1978-1993)


Зоран Боровина (1952-1992)


Вукови са Дрине (1992-2006)


Митар Максимовић (1963-2002)


Бошко Перић Пеша (1971-1994)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Олга Драшко


Сребреничке жртве 1992-1994


Божана Делић (1912-2005)

СТРАДАЊЕ И ГЕНОЦИД НАД СРБИМА...

Читав простор Босне и Херцеговине, од Дрине до Уне и од Саве до Јадрана натопљен је крвљу србских ратника и мученика који су убијани и пострадали због своје националне и вјерске припадности. Србски народ је прошао праву голготу у Босни и Херцеговини, задњих пет стољећа. Страдање је било некад већих размјера, некад мање... али чињеница да никада није ни престајало посље доласка Турака у ове крајеве у 15. вијеку.

Некада није било толико писмених међу Србима, да се све ти злочини забиљеже и документују, већ су само остала усмена предања. Наравно да злочини не застаревају и ми желимо да их сачувамо од заборава, јер стара пословица каже:

"Ко историју заборавља, она му се понавља"



Турци Османлије су у свим хришћанским земљама, па и у Босни и Херцеговини спроводили терор и страховладу невиђених размјера. Неки од њихових зулума су:
1. ДАНАК У КРВИ - отимачина србске дјеце и превођење у исламску религију... тако су настајали Јањичари (султанова гарда).
2. ПРВА БРАЧНА НОЋ - сваки турски ага у неком мјесту имао је право отети србском младићу невјесту на дан склапања брака.
2. ТРЕЋИНА ПРИНОСА - турске аге и паше су узимале од србских земљорадника и сточара трећину љетнине или стоке на име "пореза".

Одлуком Великих сила у јулу 1878. године на Берлинском конгресу, Бечки двор је добио право да уђе са својом војском у Босну и Херцеговину и да је окупира, а посље 30 година и да је присвоји. Аустроугарске власти су наставиле са терором према србском становништву, док су Турци масовно напуштале Босну и Херцеговину и одлазили према Малој Азији.

С друге стране Ватикан (папска држава) је започео свој монструозан план покатоличавања Срба крајем 19. вијека који до данас није престајао, тако што су слали римокатоличке свећенике и фратре на подручије западно од ријеке Дрине. На тај начин је дошло до несразмерног "увећања хрватске нације", не само у Боснии Херцеговини, већ и Војној Крајини, Далмацији и Дубровнику.



У Првом свјетском рату, Аустроугарске власти су у Босни и Херцеговини починиле велике злочине над Србима, што се може окарактерисати као геноцид. Хапсили су и убијали виђеније Србе, отимали и пљачкали имовину... основали су конценртациони логор Добој, кроз који је прошло најмање 45.000 Срба, а трећина је ту убијена.


Највише злочина над босанско-херцеговачким Србима је учињено у току Другог свјетског рата, јер је Босна и Херцеговина посље Априлског рата 1941. и слома Краљевине Југославије постала дио Независне Државе Хрватске - НДХ. Хрватске и муслиманске усташе, који су били потпомогнути са војском нацистичке Њемачке, починиле су стравичне злочине на тлу читаве Босне и Херцеговине... А по својим ужасима и бројношћу издвајају се сљедећа стратишта: Доња Градина, Пребиловци, Гаравице, Стари Брод, Драксенић, Лијевањско поље, Корићка јама, Козара, Дракулић... али је много босанско-херцеговачких Срба одведено у концентрационе логоре: Јадовно и Јасеновац.



Посље Другог свјетског рата југославенске комунистичке власти су забрањивале да се прича о злочинима над Србима, јер је то наводно нарушавало темеље "Братства и јединства" друге јужнославенске државе - СФРЈ. Бројни усташки злочинци нису санкционисани, иако су преживјели свједоци спремни да пред судом свједоче. А да зло буде веће јаме у којима су бацани Срби су 50-их година 20. вијека забетониране.

Многе усташе су преко "пацовских канала" отишли у емиграцију гдје су наставили своје дјеловање: Канада, САД, Њемачка, Аустрија, Аргентина, Шпанија, Португал, Аустралија и др. Док је у домовини југославенска комунистичка власт радила на разбијању србског националног корпуса. Почетком 1970-их година муслимани као вјерска заједница, одлуком Народне скупштине Југославије постају нова нација, а крајем 20. стољећа узимају нови назив тзв. Бошњаци.

Крајем 1980-их година усташе и њихови потомци се враћају на Балкан са циљем обнове усташке НДХ, али сада су ималу велику помоћ НАТО пакта. У периоду 1990-1991 долази до распада социјалистичке Југославије, који је донио и ратове на тлу исте... Босанско-херцеговачки муслимани имају подршку и Запада и арапских земаља... а њихов лидер Алија Изетбеговић (предратни робијаш) почиње да спроводи начела своје "Исламске декларације". Покатоличени Срби - односно Хрвати и муслимани у Босни и Херцеговини су 1992-1996 углавном били заједно против Срба желећи њихово истребљење.


Доле у табели ћемо навести само неке од примјера тешког насиља и злодјела над Србима, имена жртава, концентрационих логора и др. са подручију Босне и Херцеговине, не везано за временски период дешавања самог злочина. На вама је да их прочитате и прослиједите (путем друштвених мрежа на примјер).


1941: Гаравице код Бихаћа
1941: Лијевањско поље
1941: Шушњар код Санског Моста
1992: Фочанска Јабука
Божана Делић (1912-2005)
Брано Вучетић
Вукашин Клепачки (1894-1943)
Добојски логор
Логор Бихаћ
Логор Брчко
Логор Дретељ
Логор Оџак
Логор Силос у Тарчину
Логор Стара Градишка
Логор Челебићи
Мирјана Драгићевић (1983-1992)
Олга Драшко
Раде Рогић (1956-1995)
Ратно Сарајево - Логори за Србе 1992-1995
Слађана Кобас (1992-2006)
Сребреничке жртве 1992-1994
Страхиња Живак (1932-2014)























 


 

 

Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."