СТРАДАЊЕ И
ГЕНОЦИД НАД СРБИМА...
Читав простор Босне и Херцеговине, од Дрине до Уне и од Саве до Јадрана натопљен је крвљу србских ратника и мученика који су убијани и пострадали због своје националне и вјерске припадности. Србски народ је прошао праву голготу у Босни и Херцеговини, задњих пет стољећа. Страдање је било некад већих размјера, некад мање... али чињеница да никада није ни престајало посље доласка Турака у ове крајеве у 15. вијеку.
Некада није било толико писмених међу Србима, да се све ти злочини забиљеже и документују, већ су само остала усмена предања. Наравно да злочини не застаревају и ми желимо да их сачувамо од заборава, јер стара пословица каже:
"Ко историју заборавља, она му се понавља"
Турци Османлије су у свим хришћанским земљама, па и у Босни и Херцеговини спроводили терор и страховладу невиђених размјера. Неки од њихових зулума су:
1. ДАНАК У КРВИ - отимачина србске дјеце и превођење у исламску религију... тако су настајали Јањичари (султанова гарда).
2. ПРВА БРАЧНА НОЋ - сваки турски ага у неком мјесту имао је право отети србском младићу невјесту на дан склапања брака.
2. ТРЕЋИНА ПРИНОСА - турске аге и паше су узимале од србских земљорадника и сточара трећину љетнине или стоке на име "пореза".
Одлуком Великих сила у јулу 1878. године на Берлинском конгресу, Бечки двор је добио право да уђе са својом војском у Босну и Херцеговину и да је окупира, а посље 30 година и да је присвоји. Аустроугарске власти су наставиле са терором према србском становништву, док су Турци масовно напуштале Босну и Херцеговину и одлазили према Малој Азији.
С друге стране Ватикан (папска држава) је започео свој монструозан план покатоличавања Срба крајем 19. вијека који до данас није престајао, тако што су слали римокатоличке свећенике и фратре на подручије западно од ријеке Дрине. На тај начин је дошло до несразмерног "увећања хрватске нације", не само у Боснии Херцеговини, већ и Војној Крајини, Далмацији и Дубровнику.
У Првом свјетском рату, Аустроугарске власти су у Босни и Херцеговини починиле велике злочине над Србима, што се може окарактерисати као геноцид. Хапсили су и убијали виђеније Србе, отимали и пљачкали имовину... основали су конценртациони логор Добој, кроз који је прошло најмање 45.000 Срба, а трећина је ту убијена.
Највише злочина над босанско-херцеговачким Србима је учињено у току Другог свјетског рата, јер је Босна и Херцеговина посље Априлског рата 1941. и слома Краљевине Југославије постала дио Независне Државе Хрватске - НДХ. Хрватске и муслиманске усташе, који су били потпомогнути са војском нацистичке Њемачке, починиле су стравичне злочине на тлу читаве Босне и Херцеговине... А по својим ужасима и бројношћу издвајају се сљедећа стратишта: Доња Градина, Пребиловци, Гаравице, Стари Брод, Драксенић, Лијевањско поље, Корићка јама, Козара, Дракулић... али је много босанско-херцеговачких Срба одведено у концентрационе логоре: Јадовно и Јасеновац.
Посље Другог свјетског рата југославенске комунистичке власти су забрањивале да се прича о злочинима над Србима, јер је то наводно нарушавало темеље "Братства и јединства" друге јужнославенске државе - СФРЈ. Бројни усташки злочинци нису санкционисани, иако су преживјели свједоци спремни да пред судом свједоче. А да зло буде веће јаме у којима су бацани Срби су 50-их година 20. вијека забетониране.
Многе усташе су преко "пацовских канала" отишли у емиграцију гдје су наставили своје дјеловање: Канада, САД, Њемачка, Аустрија, Аргентина, Шпанија, Португал, Аустралија и др. Док је у домовини југославенска комунистичка власт радила на разбијању србског националног корпуса. Почетком 1970-их година муслимани као вјерска заједница, одлуком Народне скупштине Југославије постају нова нација, а крајем 20. стољећа узимају нови назив тзв. Бошњаци.
Крајем 1980-их година усташе и њихови потомци се враћају на Балкан са циљем обнове усташке НДХ, али сада су ималу велику помоћ НАТО пакта. У периоду 1990-1991 долази до распада социјалистичке Југославије, који је донио и ратове на тлу исте... Босанско-херцеговачки муслимани имају подршку и Запада
и арапских земаља... а њихов лидер Алија Изетбеговић (предратни робијаш) почиње да спроводи начела своје "Исламске декларације". Покатоличени Срби - односно Хрвати и муслимани у Босни и Херцеговини су 1992-1996 углавном били заједно против Срба желећи њихово истребљење.
Доле у табели ћемо навести само неке од примјера тешког насиља и злодјела над Србима, имена жртава, концентрационих логора и др. са подручију Босне и Херцеговине, не везано за временски период дешавања самог злочина. На вама је да их прочитате и прослиједите (путем друштвених мрежа на примјер).
|