Налази се на сјеверозападу Босне и Херцеговине, код Мартин Брода уз сами Национални парк Уна.
Удаљен је 50 км јужно од Бихаћа, а 30 км сјеверозападно од Дрвара.
Манастир је изграђен почетком XV вијека и посвјећен је Светом Николи... а према предању градила га је Катарина Бранковић, ћерка деспота Ђурђа Бранковића, која се удала за цељског грофа Урлиха. Први пут да се спомиње у списима 1443. године.
Једно вријеме Рмањски манастир је био сједиште Дабробосанске митрополије. У то вријеме манастир је имао развијено монаштво и више од десет митрополита је столовало ту.
Турци Османлије су га више пута рушили, пљачкали и палили, а највише у XVII стољећу: 1638. и 1661. године.
Када се то дешавало, манастирски монаси су одлазили у Славонију, која је била под Аустроугарском управом и основали манастир Лепавина.
Турски султан Махмут I даје гаранције да монахе неће нико дирати као ни сам манастир. Тако је Рмањски манастир опстајао у XVIII стољећу и постао православни бастион у Босанској Крајини. Манастир је поново опустошен од Турака 1788. године.
Манастр Рмањ је поново обновљен 1865. године донацијама Гавра Вучковића, србског трговца из Босанског Грахова.
После слома босанско-херцеговачког устанка муслиманска породица Куленовић је то искористила и спалила манастир Рмањ 15. септембра 1875. године.
Митрополит дабробосански Сава Косановић обнавља Рмањски манастир 1883. године.
Све до 1941. године Рмаски манастир је несметано радио и постао духовно сједиште православних Срба у читавом крају. Хрватске и муслиманске усташе га пљачкају и уништавају на почетку Другог свјетског рата... а 1944. године немачка авијација бомбардује и манастир Рмањ те је сравњен до темеља, што је причинило непроцењиву штету, пошто су уништене вриједне фреске и иконе.
Заслугом епископа далматинског Стефана Боце тек 1974. године је започето обновљање Рмањског манастира и то је трајало све до почетка 1990-их година када је читав крај био захваћен грађанским ратом у Босни и Херцеговини.
Братство манастира је током злочиначке акције "Маестрал 95" морало да напусти манастир који је потом миниран од хрватске војске септембра 1995. године.
Монаси се поново враћају у Рмањски манастир 1998. године и од тада траје монашки живот.