ПОГИНУО ДА СПАСИ САБОРЦА!
Миленко Јанковић звани Мишо, од оца Станка и мајке Зорке рођен је 26. маја 1968. године у селу Локањ, општина Зворник, на истоку Босне и Херцеговине. Његови родитељи имају поред њега још једну кћерку.
ДЈЕТИЊСТВО И ШКОЛОВАЊЕ
Миленко је одрастао у Локању, али је основну школу ишао у сусједно село Пилица. Средњу школу је похађао у Каракају, али није матурирао већ је отишао у Нови Сад. Тамо се запослио и често долазио у родни крај за који је био везан.
Редовни војни рок у ЈНА је одслужио 1988/1989 у Београду, тачније у касарни Јаково, гдје је био род: Противваздушна одбрана. Није био ожењен.
РАТНИ ПУТ
Када је започет рат на простору Босне и Херцеговине почетком деведесетих година 20. вијека, он се вратио у Локањ.
Пријавио се војном одсјеку у Зворнику, гдје је првобитно постао припадник Територијалне одбране Зворника, пошто је Зворничка бригада формирана тек почетком јуна 1992. године.
Касније је Миленко распоређен у минобацачки вод при Зворничкој бригади у саставу Дринског корпуса ВРС.
Средином јула 1992. године у зони Карауле водиле су се жестоке битке са муслиманским снагама, а Миленкова јединица, гдје је било пуно добровољаца је послата на испомоћ.
ПОГИБИЈА
Дана 14. јула 1992. наш Миленко храбро гине, тако што је у јеку борбе видео да му је саборац тешко рањен и он покушава да га спасе. То је иначе био школски друг његове сестре кога је Миленко дорбро познавао. Знао је да он има већ кћерку и још једно дијете на путу.
Један рафал са муслиманске стране из аутоматске пушке Миленка је покосио, али он није пао, већ се ослонио на пушку и тако погинуо. Овај саборац кога је спасавао умро је на путу до болнице, јер је много крви изгубио.
Тог дана је са њим још тројица сабораца погинули: Стеван, Петар и још један. Они су заправо упали у засједу. Један саборац је успио да преживи и исприча породици детаље погибије.
ЗАОСТАВШТИНА
Миленко је на врату је стално носио један златни ланчић од дјевојке коју је волео и планирали су свадбу.
Она је послије његове погибије остала у добрим односима са Миленковим родитељима и редовно их посјећивала, а Миленков гроб обилазила.
Миленко Јанковић је постхумно је одликован Медаљом заслуга за народ. Био је једна од првих жртава у Доњем Локању.