Зоран Боровина (1952-1992) - www.Bosna-Hercegovina.com





































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 82
Два дана: 253
Седам дана: 808
Мјесечно: 2887
Годишње: 13657
Укупно: 13657

Највише посјета
25.7.2018 715




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Споменко Гостић (1978-1993)


Иво Андрић (1892-1975)


Петар Кочић (1877 - 1916)


Бошко Перић Пеша (1971-1994)


Мићо Влаховић (1970-1994)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Мирјана Драгићевић (1983-1992)


Сребреничке жртве 1992-1994


Божана Делић (1912-2005)

6. јун 2018.


Зоран Боровина (1952-1992)


Зоран Боровина, пуковник Војске Републике Србске, рођен је 14. фебруара 1952. у селу Мало Поље (општина Хан Пијесак). Основну школу и гимназију завршио је у Хан Пијеску, а Војну академију у Београду и завршну годину у Сарајеву.

Погинуо је 4. децембра 1992. у борбама на Отесу, на сарајевском ратишту. Зорана Боровину на мјесто комаданта Србске гарде на Илиџи је поставио лично Ратко Младић.

Оно по чему ће пуковник Зоран Боровина остати упамћен јесте одлучност и херојство у борбеним акцијама на самом терену, у сукобима са непријатељем. Био је сасвим природан, тих, са благим осмјехом на лицу. Није волио неправду и борио се протви ње на сваком кораку.

Дошао је децембар 1992. када је кренула акција ослобађања Отеса, код Илиџе. Прије саме акције пуковник Зоран Боровина је извукао разне кукавице "општинаре" и друге гузоње, који су се често скривали од борби и наређивали напад и повлачили људе, преко моторола... онда их је све обукао у униформу, и дао оружије у руке, па их је повео са собом у акцију. То им се нимало није допало, сви су били укочени и ознојени до голе коже, јер су били у самртном страху, гледајући непријатеља у очи.

1. децембра 1992. године у зору кренула је акција ослобађана Отеса и вршена је из три правца. Четврти дан акције већ у предвечерије, када су борбе већ јењавале, пуковник Боровина повео је неколико својих момака добровољно да изврше диверзантски упад међу непријатеља, како би се посље отвориле шансе за наставак акције ослобађања Ступске петље.

Бачена им је бомба пред ноге, момци су полегали, а Зоран Боровина је узео бомбу у шаке и није стигао да им врати, него му је ескплодирала у руци.

Донесен је у болницу "Жица", где су лекари констатовали смрт. Морал србске војске, када су чули за погибију свог комаданта и јунака, је страховито пао. Наредни дан 05.12.1992. србски гардисти са Илиџе су ушли у Отес и практично само ушетали, скоро да метак нису испалили.

Што ће рећи да је још дан раније Отес био ослобођен.

Једино ко се радовао у србским редовима одласку Зорана Боровине јесте овај кадар, који се поново вратио у своје канцеларије и фотеље јер су се добро уплашили за своје задњице.

Након смрти Зорана Боровине, Отес доби ново име - Зораново!

 

Тодор Крајишник је написао своју књигу "Пут до сунца", гдје је једна пјесма посвећена пуковнику Зорану Боровини.




Посјећено је: 113  пута
Број гласова: 5
Просјек: 5,00

Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Бошко Перић Пеша (1971-1994)

Вељко Миланковић (1955-1993)

Вукови са Дрине (1992-2006)

Игор Кисић (1980-1994)

Митар Максимовић (1963-2002)

Мићо Влаховић (1970-1994)












 


 

 

Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."