За одбрану Сарајевско-романијске регије живот дало 4.000 бораца - www.Bosna-Hercegovina.com







































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 68
Два дана: 162
Седам дана: 1056
Мјесечно: 4722
Годишње: 31091
Укупно: 51477

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Вељко Миланковић (1955-1993)


Никола Буковић (1961-1995)


Споменко Гостић (1978-1993)


Вукови са Дрине (1992-2006)


Мићо Влаховић (1970-1994)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Мирјана Драгићевић (1983-1992)


Вукашин Клепачки (1894-1943)


Милорад Пајчин (1961-2015)

17. јун 2019.


За одбрану Сарајевско-романијске регије живот дало 4.000 бораца


На Сокоцу и Равној Романији обиљежава се Дан одбране Сарајевско-романијске регије у протеклом рату, за шта је живот дало 4.000 бораца српске војске у Босни и Херцеговини.

На Војничком гробљу на Сокоцу служен је помен и положени су вијенци погинулим борцима Сарајевско-романијске регије.



Парастос је служен и у Манастиру Светог Георгија на Равној Романији.

Вијенце на Централни крст на "Малом Зејтинлику" положили су изасланик предсједавајућег Предсједништва БиХ Бошко Томић, изасланик предсједника Републике Српске Љубиша Ћосић, представник Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Милан Торбица, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, представник Амбасаде Србије у БиХ Марко Ракић.

Вијенце је положила и делегација Народне Скупштине Републике Српске - потпредсједник парламента Соња Караџић Јовићевић и народни посланици Љубиша Крунић, Александар Главаш и Саво Вулић, те представници града Источно Сарајево, општина и општинских борачких организација Сарајевско-романијске регије, представници невладиних организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата.

На српском Војничком гробљу на Сокоцу сахрањено је 968 бораца Војске Републике Српске, чији су посмртни остаци пренесени из општина које су након потписивања Дејтонског споразума припале Федерацији БиХ.

Из Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, који је организатор обиљежавања, подсјећају да су у току Одбрамбено-отаџбинског рата на простору Сарајевско-романијске регије снаге такозване Армије БиХ извеле неколико безуспјешних офанзива на положаје Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.

Погинуло је 4.000 бораца овог корпуса, који је имао 18.000 до 20.000 бораца, што довољно говори о тежини борби вођених на овом простору.

- У првој половини јуна 1995. године такозвана Армија БиХ извела је посљедњу и највећу офанзиву. Иако нападнути истовремено на цијелом простору Сарајевско-романијске регије борци Војске Републике Српске пружили су херојски отпор и осујетили посљедњи покушај пресијецања територије Републике Српске - наводе из Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Као симбол отпора на овом простору изграђен је Манастир Светог Георгија на Равној Романији, гдје се у Спомен-цркви налази 4.000 уклесаних имена бораца погинулих у обрани ове регије.

 

 

Преузето са: РТРС
16.06.2019.


РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992-1995

Бјеловац -Босански Брод - Добровљачка - Брадина - Јама Казани - Кравица Кукавице - Купрес

Петровачка цеста - Логор Брчко - Логор Дретељ - Логор Силос - Бихаћки логор - Логор Орашје 

Логор Оџак - Логор Челебићи - Породица Ристовић - Породица Кнежевић - Наташа и Милица

Башчаршија - Јошаница - Сердари - Бањалучке бебе - ТузлаМостар - Ураган - Намерна Сила

Чемерно - Фочанска Јабука - Слађана Кобас - Породица Голубовић - Сарајевска Голгота - Чагаљ

 


 




Посјећено је: 146  пута
Број гласова: 0
Просјек: 0,00

Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Бијељина 31. март 2018

Бања Лука 4. фебруар 2018

Бања Лука 5. фебруар 2017

Пребиловци 6. август 2017

Пребиловци 6. август 2016

Братунац и Сребреница 7. јула 2018














АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."