Вукови са Дрине (1992-2006) - www.Bosna-Hercegovina.com





























Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 72
Два дана: 273
Седам дана: 568
Мјесечно: 1674
Годишње: 2535
Укупно: 2535

Највише посјета
20.7.2018 227




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Бошко Перић Пеша (1971-1994)


Петар Кочић (1877 - 1916)


Споменко Гостић (1978-1993)


Јован Дучић (1874 - 1943)


Митар Максимовић (1963-2002)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Раде Рогић (1956-1995)


Сребреничке жртве 1992-1994


Страхиња Живак (1932-2014)

6. јун 2018.


Вукови са Дрине (1992-2006)


Најприје су их упознали Зворник и Подриње, а потом и читава Србска Република Босна и Херцеговина. Најбоље су их осјетили на својој кожи муслимански и хрватски војници, гдје год су имали блиске сусрете. Толико су речи суперлатива изгубиле своје значење и истрошиле се за ове четири године, јер су обично коришћене уз парадне јединице.

То је много сметало ”Вуковима” па дуго времена нису желели да се о њима пише. Када је прошао рок употребе разним самозваним ”специјалцима”, на ред су дошли истински хероји овога рата. О њима се у народу много зна, јер њихова дјела на терену говоре.

Све је почело још 7. маја 1992. године када је, сада већ легендарни капетан Милоје са 12 добровољаца са крајишког ратишта стигао у Зворник, да истински помогне своме народу, а не због ратног плијена. Убрзо им се придружују диверзанти које предводи Јово Митровић, а нешто касније и извиђачи са поручником Ацом Секанићем на челу, као и убојите минобацачлије капетана Владе Мијатовића. Врше се селекције, критерији су строги, стварају се услови за пут ка професионализму.



Из акције у акцију

Непријатељ је близу Зворника и ”посла је на претек”. Свакодневно се ослобађа стопа по стопа србске земље. Нажалост, прерана погибија капетана Милоја, 4. јула 1992. године, оставља трага. Затим на чело ”Вукова” долази капетан Душко, ратник из вуковарског пакла. Он омасовљава јединицу и даје јој нови дух. Осим ослобађања србских територија на подручју Зворника, јединица већ учествује у борбама за ослобађање Церске, Коњевић Поља, Кравице, Устипраче, Међеђе, Горажда… ”Вукови” су сваким даном бројнији и боље опремљени.

По наређењу команданта Дринског корпуса, генерала Миленка Живановића, 8. маја 1993. године основан је Подрињски одред специјалних снага, као маневарски батаљон Дринског корпуса. ПОСС су сачињавали, поред извиђачко-диверзантске чете „Вукови са Дрине” и интервентни водови зворничке бригаде у саставу чете ”Сјевер” и оклопно-механизована чета. За првог команданта постављен је капетан Душко Вукотић, а за заменика Милан Станојевић. ПОСС наставља традицију, и у народу је и даље та јединица знана као „Вукови са Дрине”.

Почетком јула 1993. године за команданта је постављен поручник Милан Јоловић – Легенда. Ретко коме добро одговара надимак као крупном Романијцу, команданту ”Вукова са Дрине”.

Јединица је стално у покрету. Учествује у операцијама за ослобађање Трнова, Бјелашнице и Игмана, све на сарајевском ратишту, од 2. јула до 15. августа 1993. године. Напредују на главном правцу напада и постижу запажене успјехе, а што најбоље потврђује и јавно похваљивање од команданта Главног штаба Војске Републике Србске, генерала Ратка Младића, који је на самом терену, уверивши се у херојство и јуначко држање јединице, унапредио команданта Легенду у чин капетана.

Затим се ређају акције као на филмској траци. Борбе за ослобађање Горажда, затим Сливањско брдо, Нишићка висораван, бихаћко- крупско ратиште, Трескавица, Грахово, Гламоч…

Борбе на зворничком ратишту се и не спомињу јер ту интервенишу, онако у пролазу, између значајнијих операција.



Увјек први

Све новине су забележиле да су ”Вукови са Дрине” прва јединица која је умарширала у ослобођену Сребреницу. Јунски ”излет” на Вис на својој кожи су најбоље осетили муслимански екстремисти и уверили се у снагу ”Вукова са Дрине”. Као и увек, у свим борбама, јединица дисциплиновано и одговорно са успјехом извршава и најсложеније задатке. А да би борбени састав могао ефикасније да дејствује, уз добру команду, ту је и вредна позадина, увек мобилна и кад затреба, ту су раме уз раме са пјешадијом.

О команданту Јоловићу, који је неколико пута рањаван, није потребно трошити ријечи, а командирима водова, по угледу на команданта, увјек је команда: ”3а мном!” Нажалост, суровост рата није поштедела ни ”Вукове”.

И овдје су гинули они који су увек били у првим редовима: поручник Недић, потпоручници Иваз и Црни, водници: Док, Мирокија, Црни, Мрга, Лазо, као и многи неустрашиви борци: Мелез, Ратко, Нешо, Зоран, Горан, Јокер, Пољак Мјечислав и многи други вечни ”вукови”.

Велики број је и рањених, који се по опоравку одмах враћају у старе редове да заједно са Профом, Ацом, Пумом, Максом и другим ”вуковима” наставе тамо где су застали вјечни ”вукови”.
 




 

Аутор: Љубиша Милутиновић

Лист Дринског корпуса ВРС,
Зворник – децембар 1995, бр. 24.

Преузето са: srbiubih.com
 




Посјећено је: 38  пута
Број гласова: 5
Просјек: 5,00

Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Бошко Перић Пеша (1971-1994)

Вељко Миланковић (1955-1993)

Зоран Боровина (1952-1992)

Игор Кисић (1980-1994)

Митар Максимовић (1963-2002)

Мићо Влаховић (1970-1994)












 


 

 

Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."