Вишеградски мост - www.Bosna-Hercegovina.com









































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 142
Два дана: 384
Седам дана: 2897
Мјесечно: 9009
Годишње: 101215
Укупно: 192068

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Мићо Влаховић (1970-1994)


Бошко Перић Пеша (1971-1994)


Гаврило Принцип (1894-1918)


Игор Кисић (1980-1994)


Гарда Пантери (1992-2006)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!

6. јун 2018.


Вишеградски мост


Стари мост у Вишеграду или мост Мехмед-паше Соколовића налази се у Вишеграду на истоку Босне и Херцеговине и представља једно од репрезентативнијих дјела архитектуре која је настала у Новом вијеку на босанско-херцеговачком тлу.

 

Овај мост Мехмед-паше Соколовића је национални споменик Босне и Херцеговине и спада у споменик од изузетног значаја.





Историја

Вишеградски мост је изграђен у периоду од 1571. до 1577. године, на мјесту гдје је пут повезивао Босну са Цариградом изнад ријеке Дрине (тзв. „Цариградска џада“).

Изградња моста повјерена је највећем турском градитељу, Коџа Мимар Синану, дворском архитекти и врховном градитељу Турског царства, једном од највећих архитеката свијета. Задужбина је Мехмед-паше Соколовића, великог везира тројице султана (1565 - 1579) Сулејмана Величанственог, Селима II и Мурата III.

За овај мост се зна да је поправљан око 1664. године, затим 1875, 1911. и 1939, те 1940. године. При повлачењу Аустријанаца из Вишеграда 1914. године, разорено је једно окно, а сљедеће године србска војска приликом напуштања Вишеграда је разорила још једно. Такво стање моста се задржало до 1939. године када је доведен у исправно стање.

Од 1915. до 1939. године на порушеном дијелу моста стојала је жељезна конструкција преко које се одвијао саобраћај. Приликом повлачења Нијемаца у октобру 1943. године и тај је дио разорен, постоји фотографија из 1943. на којој се види разорен мост.

Средина моста, названа капија-софа, била је проширена и убрзо је постала популарно састајалиште за људе из Вишеграда и околице, једно релаксирано стање које је још увијек типично за данашњу Турску и већину Балкана.

Роман Иве Андрића „На Дрини ћуприја“, за који је писац добио и Нобелову награду и који је преведен на многе свјетске језике, је базиран по историји овог моста. Роман је кроз историју моста приказао и историју цјелокупног поднебља и многе значајне догађаје у вези са мостом.


 

 

 

Карактеристике

Дио моста преко ријеке Дрине чини једанаест лучних отвора, од којих је крајњи отвор уз десну обалу ослоњен на два подзида са најмањим распоном од 5,20 м. Осталих десет лучних отвора распона су од 10,70-14,80 м.

Мост лежи на девет великих камених стубова ширине 3,50-4,00 м и дужине око 11,50 м. На лијевој обали крајњи отвор се ослања на угао моста којим прелази у рампу. Ширина коловоза на мосту износи 6,00 м.

Камен за зидање моста сјечен је у мјесту Бања, око 5 км низ десну обалу ријеке Дрине. На средини овог моста стајала је дрвена кула за коју се не зна вријеме настанка, а која је порушена 1886. године. Кула је представљала стражарницу испод које је био пролаз, а који се затварао јаким храстовим вратима са обје стране. На кули се налазило неколико малих топова званих шибе.

На мосту су се налазила два тариха у стиховима са уклесаним годинама — на првом 971.-/1571., а на другом 985./1577. Мост је издржао неколико великих поплава, од којих је највећа она из 1896. године, када је ниво ријеке Дрине био 1,60 m изнад моста.

Стубови, свод и чеони зидови изведени од седре са локалитета мајдан Вишеградске бање. Поједини камени блокови везани су жељезним кланфама заливеним оловом. Над чеоним зидовима, у равни нивелете коловоза, је профилисани вијенац (од седре висине 30 cm) на којем лежи масивна камена ограда.

Шести стуб је са пластичном обрадом. На узводној страни, са трокутасте основе прелази степенасто у правоугаоно проширење, које носи сљепи портал са тарихом-натписом. На низводној страни су полигоналне основе степенасто прелазе у правоугаоно проширење на којем је софа за сједење. Служи намјењеној сврси до данас.

 

 


Данас

Мермерна плоча на средини моста говори о оштећивању моста од стране њемачког окупатора у Другом свјетском рату

Мост Мехмед-паше Соколовића је тренутно најугроженији национални споменик Босне и Херцеговине. Стабилност моста угрожена је неиспуњавањем услова садржаних у записнику Комисије за технички пријем Хидроелектране Вишеград и незаконитим радом хидроелектране. Рад хидроелектране је изазвао раст нивоа воде ријеке Дрине која је повећала оптерећење на носиве стубове моста док ерозија дијела моста испод воде пријети рушењу цијелог моста. Због недостатка финансијских средстава није било редовних оправки моста у задњих неколико деценија.

Мост Мехмед-паше Соколовића је такође уписан и на листу 100 најугроженијих споменика свјетске баштине од стране World Monuments Fund (Фонд свјетских споменика) организације.






Посјећено је: 651  пута
Број гласова: 5
Просјек: 5,00

ARHITEKTURA GRADJEVINE VISEGRAD PODRINJE BOSNA CUPRIJA
MEHMED PASA SOKOLOVIC TURSKO DOBA


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Ода Гаврилу Пере Принципа

Бог не заборавља своје мртве

Причао о Пастирку: Ал' се некад добро живјело

Слађана Кобас (1992-2006)

Миленко Јанковић (1968-1992)

Логор Дретељ

Милан Тодоровић (1968-1995)












АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."