Вељко Миланковић (1955-1993) - www.Bosna-Hercegovina.com







































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 100
Два дана: 414
Седам дана: 1258
Мјесечно: 4101
Годишње: 26469
Укупно: 46855

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Зоран Боровина (1952-1992)


Роман Малишев – руски монах који се борио за Србе у Босни


Мићо Влаховић (1970-1994)


Вукови са Дрине (1992-2006)


Филип Вишњић (1767-1834)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Страхиња Живак (1932-2014)


Сребреничке жртве 1992-1994


Мирјана Драгићевић (1983-1992)

6. јун 2018.


Вељко Миланковић (1955-1993)


Поручник Вељко Миланковић је био командант јединице "Вукови са Вучијака". Рођен је 5. јануара 1955. године у селу Кремна близу Прњавора (Република Србска), а преминуо 14. фебруара 1993. године у Београду на ВМА (Србија). По професији је саобраћајни техничар и прије рата је био приватни предузетник.


На Видовдан 1991. године, одлучује да помогне свом народу у рату који је тада захватио бившу Југославију. Иде у место Голубић, код Книна и тамо завршава специјалну обуку код Капетана Драгана (Драган Васиљковић - КЕП). Миланковић се истицао на обуци као веома дисциплинован и добар војник и по завршетку обуке добија чин поручника. У родном крају формира специјалну јединицу "Вукови с Вучијака". Убрзо он и његови "Вукови" постају истакнути борци и јунаци. Били су свуда гдје су се водиле тешке борбе: Модрича, Дервента, Јасеновац, Касић, Пакрац, Окучани, Босанска и Книнска Крајина.

Веома значајну, ако не и пресудну улогу је имао у пробијању "Коридора Живота". Иако је имао гипс на нози, одбијао је да оде из борбе и са својим војницима је први био у пробијању "чврстог коридора". Исто тако, његова јединица је у Западној Славонији крајем љета 1991. имала велике успјехе у ослобађању србских места. А онда под веома чудним околностима Вељко Миланковић бива позван у Комадну ЈНА у Приједор (БиХ), гдје је задржан у притвору неколико дана. То је довело до тога да су хрватски паравојници успјели да освоје поново србска подручија и створе услове за касније етничко чишћење Западне Славоније у злочиначкој операцији "Откос" почетком новембра 1991. године.

Јунаштво Вељка и његових бораца остаће запамћено у аналима Отаџбинског рата: "Момци вечитог поручника Миланковића извели су једини класичан јуриш 'на нож' виђен у рату 1991-1995. Крећући у напад на забункерисано брдо Јакеш развили су се у стрелце, изнели заставу у прве редове и после команде: НОЖ НА ПУШКЕ! Затрчали су се грудима на непријатељске ровове… Девет их је погинуло, двадесетак рањено – Јакеш је пао!"

Незахвално је бирати хероје рата, јер свако од њих је уградио свој живот у темеље будуће слободе нашег народа. Но, Вељко Миланковић је са својим "Вуковима" постао легенда још за живота.

Оно што још Вељка Миланковића посебно издваја јесте две ствари. Прво је то што се борио увек против неправде... а то значи да није ишао у рат са циљем да врши злочине и да убија нејач непријатеља. Већ са циљем да србску нејач заштити од усташког и муџахединског ножа. Иако је имао жену и троје дјеце, схватио је да нема ко да чува његову дјецу осим њега.



Друга ствар, јесте начин на који је преминуо комадант Вукова са Вучјака. Али то има своју предсторију. Наиме, због своје поштења и борбе против неправде Вељко Миланковић се у Републици Србској током рата, још одмах те ратне јесени 1992. сукобио са Жељком Ражнатовићем Арканом. Када је могло доћи до крвавог сукоба између двије јединице. Аркан се са својим људима повукао, али му је Вељко остао "дужник". Када је Вељко рањен и донесен на Војномедицинску Академију 1993. године, то је јавна тајна да се Аркан потрудио да Вељко премине у Београду.

У спомен на Вукове са Вучјака и Вељка Миланковића, Борислав Зорић Личанин, је отпевао песму: Иде Вељко, за њим иду момци.

 




Посјећено је: 1246  пута
Број гласова: 77
Просјек: 4,81

Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Бошко Перић Пеша (1971-1994)

Вукови са Дрине (1992-2006)

Зоран Боровина (1952-1992)

Игор Кисић (1980-1994)

Митар Максимовић (1963-2002)

Мићо Влаховић (1970-1994)














АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."