Вељко Миланковић (1955-1993) - www.Bosna-Hercegovina.com

6. јун 2018.


ВЕЉКО МИЛАНКОВИЋ (1955-1993)


Поручник Вељко Миланковић је био командант јединице "Вукови са Вучијака". Рођен је 5. јануара 1955. године у селу Кремна близу Прњавора (Република Србска), а преминуо 14. фебруара 1993. године у Београду на ВМА (Србија). По професији је саобраћајни техничар и прије рата је био приватни предузетник.


На Видовдан 1991. године, одлучује да помогне свом народу у рату који је тада захватио бившу Југославију. Иде у место Голубић, код Книна и тамо завршава специјалну обуку код Капетана Драгана (Драган Васиљковић - КЕП). Миланковић се истицао на обуци као веома дисциплинован и добар војник и по завршетку обуке добија чин поручника. У родном крају формира специјалну јединицу "Вукови с Вучијака". Убрзо он и његови "Вукови" постају истакнути борци и јунаци. Били су свуда гдје су се водиле тешке борбе: Модрича, Дервента, Јасеновац, Касић, Пакрац, Окучани, Босанска и Книнска Крајина.

Веома значајну, ако не и пресудну улогу је имао у пробијању "Коридора Живота". Иако је имао гипс на нози, одбијао је да оде из борбе и са својим војницима је први био у пробијању "чврстог коридора". Исто тако, његова јединица је у Западној Славонији крајем љета 1991. имала велике успјехе у ослобађању србских места. А онда под веома чудним околностима Вељко Миланковић бива позван у Комадну ЈНА у Приједор (БиХ), гдје је задржан у притвору неколико дана. То је довело до тога да су хрватски паравојници успјели да освоје поново србска подручија и створе услове за касније етничко чишћење Западне Славоније у злочиначкој операцији "Откос" почетком новембра 1991. године.

Јунаштво Вељка и његових бораца остаће запамћено у аналима Отаџбинског рата: "Момци вечитог поручника Миланковића извели су једини класичан јуриш 'на нож' виђен у рату 1991-1995. Крећући у напад на забункерисано брдо Јакеш развили су се у стрелце, изнели заставу у прве редове и после команде: НОЖ НА ПУШКЕ! Затрчали су се грудима на непријатељске ровове… Девет их је погинуло, двадесетак рањено – Јакеш је пао!"

Незахвално је бирати хероје рата, јер свако од њих је уградио свој живот у темеље будуће слободе нашег народа. Но, Вељко Миланковић је са својим "Вуковима" постао легенда још за живота.

Оно што још Вељка Миланковића посебно издваја јесте две ствари. Прво је то што се борио увек против неправде... а то значи да није ишао у рат са циљем да врши злочине и да убија нејач непријатеља. Већ са циљем да србску нејач заштити од усташког и муџахединског ножа. Иако је имао жену и троје дјеце, схватио је да нема ко да чува његову дјецу осим њега.



Друга ствар, јесте начин на који је преминуо комадант Вукова са Вучјака. Али то има своју предсторију. Наиме, због своје поштења и борбе против неправде Вељко Миланковић се у Републици Србској током рата, још одмах те ратне јесени 1992. сукобио са Жељком Ражнатовићем Арканом. Када је могло доћи до крвавог сукоба између двије јединице. Аркан се са својим људима повукао, али му је Вељко остао "дужник". Када је Вељко рањен и донесен на Војномедицинску Академију 1993. године, то је јавна тајна да се Аркан потрудио да Вељко премине у Београду.

У спомен на Вукове са Вучјака и Вељка Миланковића, Борислав Зорић Личанин, је отпевао песму: Иде Вељко, за њим иду момци.

 






Посјећено је: 3873  пута
Број гласова: 117
Просјек: 4,87


Tags:
HEROJI
JUNACI
1993
VELJKO MILANKOVIC
VUKOVI SA VUCJAKA
PRNJAVOR
BOSNA
LEGENDE
BOSANSKA KRAJINA


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Крици и опомена

1941: Гаравице код Бихаћа

Манастир Карно код Сребренице

Бог не заборавља своје мртве

1993: Бодериште

Битка за Возућу 1992-1995

Најава: Косидба на Романији биће у Брезјаку 7. јула 2018