Убиство руских калуђера у манастиру Дужи код Требиња 23.12.1941 - www.Bosna-Hercegovina.com







































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 158
Два дана: 467
Седам дана: 2376
Мјесечно: 8564
Годишње: 13925
Укупно: 104778

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Игор Кисић (1980-1994)


Недељко Видаковић (1966-1994)


Вукови са Дрине (1992-2006)


Споменко Гостић (1978-1993)


Борислав Боро Радић (1954-1992)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Брано Вучетић


Вукашин Клепачки (1894-1943)


Слађана Кобас (1992-2006)

23. децембар 2019.


Убиство руских калуђера у манастиру Дужи код Требиња 23.12.1941


Када се злочини над Српским народом посматрају хронолошки, треба напоменути да сe комунистички - партизански злочини с' краја 1941. године и до љета 1942. године дешавају одмах након масовних усташких злочина над Српским народом, од јуна 1941. до јесени 1941. године.

У Херцеговини је тада од усташких злочинаца убијено више хиљада Срба. Након италијанске реокупације, усташки злочини се заустављају. Тада се у Херцеговини активирају комунисти - партизани и настављају са убијањем истакнутих Срба и представника СПЦ. Комунисти овдје користе исте методе као и усташе, често убиства врше хладним оружјем, моткама, бацају Србе у јаме.

Данас видимо, да су тада и усташе и комунисти тј. партизани, имали истог, заједничког "непријатеља" а то су: Српски народ и Српска Православна црква. Иако мањи по броју убијених Срба у Херцеговини у том периоду, комунистички злочини имају већу тежину, јер се дешавају као наставак усташких злочина, не обазирући се што су до тада у Херцеговини усташе убиле више хиљада Срба.

Руски калуђери дошли су у Краљевину СХС послије крваве "Октобарске револуције"... а 1928. године долазе у требињски манастир Дужи, гдје живе до 1941. године. Они су у том периоду обновили и уредили манастир.

Локални комунисти након Априлког рата 1941. године долазе често у манастир, узнемиравају калуђере, одузимају ствари из манастира, траже да се угосте, да једу, пију...

23. децембра 1941. касно увече, комунисти - партизани поново долазе у манастир Дужи и траже да вечерају. Тек након вечере откривају своје намјере. По смјерницама Саве Ковачевића и његовог тзв. "Оперативног штаба за Херцеговину" локални комунисти одводе из манастира Дужи калуђере - Русе, који су тада већ били немоћни старци и недалеко од манастира, у шуми, убијају их моткама. Комунисти - партизани убиство су починили ударајући калуђере свуда по тијелу и на крају су немоћним калуђерима моткама разбили главе.

Након убиства, комунисти - партизани уништавају, пале и разносе велику манастирску библиотеку, која је засигурно била једна од богатијих у Херцеговини. Тада уништавају и црквене књиге рођених и умрлих, историјске документе важне за српску историју требињског краја, јер је манастир Дужи био центар отпора турској окупаторској власти, сједиште српских устаника током цијелог 19. вијека.

Манастир је средином 19. вијека имао једну од првих школа у требињском крају, на жалост многи документи о српској просвјети уништени су тада у комунистичком терору и затирању Српства. Комунисти су осим убиства калуђера, пљачкања и паљења манастира Дужи, оскрнавили и манастирску цркву и гробове око ње. На десетине коњских товара манастирских добара отјерали су послије злочина са собом.


Налогодавац злочина: Саво Ковачевић

Радован Пејановић и Владо Милиојевић


Подстицали су мјештане да се укључе у разношење манастирских добара. Ред се успоставља тек након формирања четничких одреда - ЈВуО у Требињу, у љето 1942. године.

Одлучено је да се у манастир Дужи, у манастирске зграде смјести Требињска четничка бригада, на челу са поручником Владом Милојевићем, командантом бригаде. Ту бригада остаје до октобра 1944. године.

Убиство тројице руских калуђера: Евгеније, Лукијан и Максим код манастира Дужи недалеко Требиња, један је од првих комунистичких злочина у требињском крају, извршен крајем 1941. године. Након тога комунисти - партизани крећу са масовним убијањем истакнутих требињских Срба.

Инструкције локалним комунистима - партизанима за овај сатанистички злочин дошао је од Саве Ковачевића и његовог "штаба", док је он добијао инструкције од комунистичког руководства из Црне Горе. Комунисти су за свој иницијални злочин изабрали немоћне старце - калуђере, јер су они одласком из своје отаџбине Русије и доласком у Краљевину Југолавију, изразили свој став неслагања са крвавом совјетском тиранијом, што је Брозовим сатанистима било довољно да остваре још од раније планирани злочин.

НЕКА ЈЕ ВЈЕЧНА СЛАВА ДУШКИМ КАЛУЂЕРИМА – РУСИМА МУЧЕНИЦИМА!

С ВЈЕРОМ  У  БОГА  ЗА  КРАЉА  И  ОТАЏБИНУ
УДРУЖЕЊЕ  ЈВуО  ТРЕБИЊЕ

 

 

Аутор: Милан Путица
23.12.2019.




Посјећено је: 265  пута
Број гласова: 14
Просјек: 4,66

Оцијените нам овај чланак:




















АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."