Светосавске литије у Сарајеву између два свјетска рата - www.Bosna-Hercegovina.com

15. децембар 2022.


СВЕТОСАВСКЕ ЛИТИЈЕ У САРАЈЕВУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЈЕТСКА РАТА


Светосавске литије у Сарајеву, почетком двадесетог вијека, окупљале су хиљаде грађана, не само српске, већ и других националности. Неријетко се дешавало да јеврејска, муслиманска или хрватска друштва дају и новчане прилоге за организовање прослава.

Обиљежаване су крсне славе, годишњице српских друштава, успомене на највеће догађаје из српске историје, а на обиљежавањима често су организоване и изложбе умјетничких радова, рецитације, концерти класичне и националне музике, витешке игре, предавања и др.

Литије су се кретале најзначанијим сарајевским улицама у том времену које су носиле називе по српским јунацима и ослободиоцима:

  • Улица Краља Петра I (касније 1945. је преимонована у Маршала Тита),
  • Обала Степе Степановића (током Другог свјетског рата Обала Адолфа Хитлера, након Другог свјетског рата враћен назив по Војводи Степи, а од 1993. Обала Кулина Бана),
  • Милоша Обилића (данас Сафвет-Бег Башагића),
  • Трг Живана Ранковића тј. Ранковићев трг (данас Аустријски трг),
  • Улица Војводе Радомира Путника (од Мариндвора до Малте, данас Змаја од Босне) итд.


15. пјешадијски пук “Стеван Синђелић” позива на обиљежавање
своје крсне славе у касарни Краља Александра I.

Српска национална омладина “Петар Кочић” у Сарајеву прославља своју националну славу “Свети Сава” у дому Симе Милутиновића Сарајлије. Касарна Краљ Петар I Карађорђевић, касније преименована у Касарна Маршала Тита. Данас овај простор покрива Кампус универзитета у Сарајеву, а једним дијелом и Амбасада САД. Десети пјешадијски пук “Таковски” позива на своју крсну славу и обиљежавање успомене на Други српски устанак 1815. године под вођством кнеза Милоша Обреновића.

Српска читаоница у Новом Сарајеву организује крсну славу и културно-умјетнички програм. Прва хрватска штедионица шаље прилог од 2000 динара Српском културном и просвјетном друштву “Просвјета” поводом обиљежавања 25 година од оснивања. Српско православно братство Светог Саве у Сарајеву на обиљежавању крсне славе организује и изложбу умјетничких радова.

Светосавска богојављенска литија 1903. године у Сарајеву на Бентбаши.

Патријарх Варнава током јесени 1933. посјетио је већи број градова у Босни и Херцеговини (Бања Лука, Мостар, Требиње, Сарајево итд). Сарајево је посјетио 16. и 17. септембра када се обиљежавало 70 година од почетка градње Саборне цркве.

Учесници тадашње светосавске литије били су и епископи охридско-битољски Николај Велимировић (Св. Николај Жички), бачки Иринеј Ћирић, моравички Викентије Вујић, митрополит дабробосански Петар Зимоњић (Св. Петар Сарајевски), свештенство из неколико крајева Краљевине Југославије, представници цивилних и војних власти, грађани, међу којима је било и припадника других вјероисповјести. На фотографијама тадашњих литија уочава се елеганција и стил облачења какав је у то вријеме виђан у највећим европским престоницама.

Литија се кретала од Саборне цркве путем око Градске Вијећнице према Старој Цркви, а затим назад према Саборној цркви.

 

Извор: zaboravljenikorijeni.org
14.12.2022.






Посјећено је: 180  пута
Број гласова: 5
Просјек: 5,00


Tags:
SVETOSAVSKE LITIJE
MEDJURATNO DOBA
GRAD SARAJEVO
JUZNA BOSNA
BOGOJAVLJANJE 1903
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
BRDO BENBAS
DRUSTVO PROSVETA
PATRIJARH VARNAVA
NIKOLAJ VELIMIROVIC
SABORNA CRKVA


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Огроман успјех романа Жељка Пржуља "Сами на свијету" у Русији

Шарање васкршњих јаја

Сјећање на ђеда Драгу: Одбјегли лик из бајке

Прича о Зорану Чабаку, Сарајлији кога муслимански медији сатанизују

40 секунди истине: Сарајево није ослободила Армија БиХ, већ Дејтон (НАТО помогао)

Сјећање на ратне дане у Сарајеву: Гозба код тетке и шљемови

Другачији ток историје: Младић умјесто Кукањца