9. мај 2018.

Страхиња Живак (1932-2014)

Страхиња Живак (1932-2014) је ратни страдалник, логораш и свједок ужаса рата за вријеме рата у Босни и Херцеговини 1992-1995. Прво је рањен, потом незаконито ухапшен.

У затворима провео око 2.5 године, а за то време убијени су му синови, као цивили од муслиманско-хрватских снага у Босни и Херцеговини. То је тешко поднио и још тада у логору доноси одлуку да жели да преживи и свједочи.

Послије рата се посветио писању књига о страдању Срба у Босни и Херцеговини, односно два геноцида који су Срби успијели да преживе.

Страхиња Живак је симбол страдања србског народа на балканским просторима. Убијени су му преци и потомци.
 


БИОГРАФИЈА

Страхиња Живак је Србин из Херцеговине. Рођен је 1932. године у селу Брђани, крај Коњица (БиХ). Његово село је за вријеме Другог свјетског рата у НДХ претрпело велике људске и материјалне губитке од усташких злочинаца.

Прије ратних дешавања у БиХ 1992. године, радио је у Сарајеву као инжињер телекомуникација тј. као службеник ПТТ. У средњим школама Сарајева радио је и као ванредни професор за стручне предмете. 1990. године је отишао у пензију. Био је и дописник беорадских дневних новина "Вечерње новости".

За вријеме његовог тамновања у затворима, муслиманске и хрватске ратне јединице у БиХ су упале у његово село Брадина 26. маја 1992. и заробиле, а потом и убиле 2 сина: Слободана (35) и Велимира (31), који су били цивили. То му је рођак из Смедерева јавио преко Црвеног крста јула 1993. године. Убијено је и његових 10 блиских рођака истог дана.

Његова мајка Босиљка је преминула у очајању због породичне трагедије у рату, неколико недјеља послије тога. Ни његова жена Малина није издржала бол, преминула је од туге за децом 2009. године.

Послије рата постао је члан Председништва логораша Републике Србске и посветио се ширењу истине о страдању Срба. Члан је и Института за истраживање србских страдања у 20. вијеку.

ХАПШЕЊЕ

Страхиња Живак је 17. априла 1992. године у родном селу Брђани рањен из снајперске пушке, као цивил. Затим је пребачен на лијечење у градић Коњиц са ногама у гипсу, а потом у Сарајево у болницу "Кошево".

Тамо је одмах осетио велике непријатности и увреде на националној основи јер је медицинском особљу одговорио да је Србин, када су га питали за националност.
 

ЛАЖНА ОПТУЖНИЦА

У затвору добија написмено оптужницу гдје га терете без доказа да је:

- члан странке Србска Демократска Странка - СДС,

- организатор србских паравојних формација у Коњицу,

- сарађивао са савезном војском: Југославенском Народном Армијом

- радио стварању србске државе још 1991. године.

Пресуда му је гласила: 15 година затвора.

 

ГОЛГОТА

Из сарајевске болнице "Кошево" је пребачен у Централни затвор на 4 дана, а послије у муслимански логор "Виктор Бубањ", некадашњу касарну ЈНА у Сарајеву. Иначе кроз сарајевски логор "Виктор Бубањ" прошло је више од 5.000 Срба. У муслиманским затворима под тортуром.

Страхиња Живак је провео више од 2.5 године, око 33 месеца. Размјењен је 9. новембра 1994. године, за два војника муслиманске Армије БиХ. За вријеме свог тамновања ослабио је са 85 на 42 килограма.


Централни затвор

У Централном затвору у Сарајеву, Страхиња Живак је провео неко време, а али су били нешто бољи услови за разлику од "Виктор Бубања“.


Виктор Бубањ

У овом логору Страхиња Живак је лежао на бетону заједно са осталим затвореницима. Добијали су врло мало хране и чаја. Одећу и пакете нису добијали. Када су затвореници ишли до тоалета, често су добијали батине. У затвору је била велика присутност вашки, од којих нису могли спавати.

У муслиманским затворима за Србе србски заробљеници су били заједно са муслиманским криминалцима који су их подиривали, мучили, па чак и силовали. Дешавало се да у затвор доведу читаву србску породицу: оца, мајку и децу. Било је чак и трудница. Они су и физички и психички злостављани, само зато што су Срби.



 

КЊИГЕ

Страхиња Живак је написао и неколико књига о свом страдању током боравка у муслиманским логорима за време рата у БиХ, као и страдању Срба у БиХ. У исто вријеме сарађивао је на још неколико књига које обрађују сличну тематику. Његове књиге су:

1.     "Живим да свједочим",
2.     "Логор Челебић",
3.     "Сведок све-док",
4.     "Живим да свједочим – о злочинима над Србима још једном",
5.     "Опомене и опоруке",
6.     "Запамћења 1",
7.     "Запамћења 2",
8.     "Све на чистину“.

Промоције својих књига Страхиња Живак је имао у Београду, Требињу, Бања Луци, Нишу, Смедереву, Подгорици, Фочи...

Документарни филмови

У продукцији канадске филмске компаније "Брикс" снимљен је документарни филм "Јаук", који говори о страдању Страхиње Живака и његове породице.

Извор: http://www.zlocininadsrbima.com