Стари Брод: Освештан спомен музеј; одржан помен за 6.000 убијених Срба - www.Bosna-Hercegovina.com







































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 98
Два дана: 430
Седам дана: 1621
Мјесечно: 6280
Годишње: 42120
Укупно: 62506

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Филип Вишњић (1767-1834)


Никола Буковић (1961-1995)


Бошко Перић Пеша (1971-1994)


Споменко Гостић (1978-1993)


Иво Андрић (1892-1975)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Мирјана Драгићевић (1983-1992)


Божана Делић (1912-2005)


Вукашин Клепачки (1894-1943)

7. септембар 2019.


Стари Брод: Освештан спомен музеј; одржан помен за 6.000 убијених Срба


У Старом Броду код Вишеграда почело је обиљежавање 77 година од страдања више од 6.000 Срба сарајевско-романијске регије, које су 1942. године побиле усташе Јуре Францетића у Старом Броду и Милошевићима.

Помен српским жртвама поред спомен-обиљежја у Старом Броду служио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством.

Освештан је и Спомен-музеј старобродским жртвама, које су 1942. године побиле усташе Јуре Францетића, злогласног команданда Црне Легије.


Спомен-музеј освештао је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством.

У Спомен-музеју у Старом Броду постављено је 27 склуптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину.

Спомен-музеј је урадио архитекта Новица Мотика из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Давидовић Дака и Спасоје Албијанић.



Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом рекао је да се страдању српског народа на ријецу Дрини у Старом Броду ћутало 77 година и да ће ове године бити покренута процедуру канонизације да би били проглашени светим мученицима.

- Овдје поред нас, у дубинама ове хладне Дрине лежи гробље невиних. Леже наши преци - рекао је митрополит Хризостом који је данас у Старом Броду освештао Спомен-музеј старобродским жртвама.Он је рекао да су ове жртве 77 година чекале да им се служи помен и да их обиђу.

Митрополит је подсјетио да је Дрина 1942. године постала гробница српских цивила које су побиле хрватско-муслиманске усташе предвођене Јуром Францетићем.



Он је напоменуо да ће данашње освештање Спомен-музеја тим страдалницима остати забиљежен као историјски догађај.

Митрополит Хризостом је захвалио Миодрагу Давидовићу и Спасоју Албијанићу и Новици Мотики и Драгану Вукотићу за изградњу спомен музеја страобродским жртвама.

Обиљежавању 77 година од стравичног злочина над Србима у Старом Броду и Милошевићима присуствују предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, премијер Српске Радован Вишковић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, делегација Народне скупштине Републике и директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић.
 
У мјесту Стари Брод је током 2008. године подигнуто обиљежје у знак сјећања на овај злочин. У плочама од камена су уклесана имена убијених. Нешто касније, у мају 2010. године започета је градња спомен капеле и звонаре.

Српски цивили су били углавном припадници збјегова са подручја мјеста Рогатица, Вишеград, Хан Пијесак, Кладањ, Соколац, Олово, Пале и Сарајево.

Током прољећа 1942. усташе су предузеле офанзиву у источној Босни, којом је требало учврстити власт НДХ на источној граници. Офанзива је почела у марту и кретала се према Дрини, потискујући испред себе десетине хиљада избјеглица. У Вишеграду су прелаз у Србију блокирали Италијани, па је дио народа кренуо према Старом Броду и Милошевићима, по тешком терену и изложен нападима усташа и муслиманске Ханџар дивизије.



У таквим околностима су људе нагомилане на обали нападали усташе, убијали их, мучили, силовали жене и бацали у воду. Према изјавама свједока, дио народа су од убијања спасили Нијемци и Недићевци.

 

 

Извор: РТРС
07.09.2019.

 


НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА

Ливањско поље - Пребиловци - Логор Јасеновац - Гаравице - Усташе - Стари Брод

Логор Стара Градишка  - Анте Павелић - Дракулић - Алојзије Степинац - Динко Шакић

Вјекослав Макс Лубурић - Јуре Францетић - Шушњар - Крунослав Драгановић - Мирослав Филиповић

 




Посјећено је: 33  пута
Број гласова: 5
Просјек: 5,00

Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Бојан Микулић - аутор склуптура у Старом Броду на Дрини














АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."