27. јул 2021.

У одсјају бијелог мермернога крста,
са стројичена три окорела прста,
више главе сина ту гдје вјечно спава,
стоји мајка поносна, стоји његова стара.

Седамнаест година еј бре свијете,
седамнаест латица ружин цвијете,
прсима младим на бајонете,
Јунак је, јунак и дијете.

Ал' мајка срце окамењено има,
и срце њено припада њима,
дјеци, јунацима и мученицима,
страдалницима, Србима!

Сретох мајку младога војника,
како стоји крај бијелог споменика,
у очима јој камена суза сја,
ал' није плакала она... плакао сам ја!

Аутор: Милан С. Марковић
 

Пјесма настала након посјете Српском војничком гробљу  на Сокоцу, изнад Сарајева на Романији. Наша је дужност да их славимо, помињемо и не заборавимо! Слава им!