Сјећање на погинуле борце ВРС са подручја Требаве у Зелињу 17. јула 2021 - www.Bosna-Hercegovina.com











































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 268
Два дана: 481
Седам дана: 2083
Мјесечно: 9565
Годишње: 65488
Укупно: 267693

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Зоран Боровина (1952-1992)


Мићо Влаховић (1970-1994)


Бошко Перић Пеша (1971-1994)


Филип Вишњић (1767-1834)


Драган Гаговић (1960-1999)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!

19. јул 2021.


Сјећање на погинуле борце ВРС са подручја Требаве у Зелињу 17. јула 2021


По благослову Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Фотија, а поводом сећања на жртве пострадале у Одбрамбено-отаџбинском рату у периоду од 1992-1995. године, 17. јула 2021. године, у цркви Успења Пресвете Богородице у селу Зелиња Горња служена је Света Литургија.

Поводом сећања на жртве пострадале у Одбрамбено-отаџбинском рату у периоду од 1992-1995. године, 17. јула 2021. године, у цркви Успења Пресвете Богородице у селу Зелиња Горња служена је Света Литургија. Светом Литургијом началствовао је архијерејски намесник модричко-градачачки протонамесник Ненад Тојић, уз саслужење протојереја Јевте Павловића, пароха батајничког, протонамесника Немање Лукете, пароха осјечанског и ђакона Милорада Пантића.

У својој беседи на крају Литургије отац Ненад Тојић је говорећи о страдалим борцима подсетио да „Све оно што се десило у свету, све недаће прешле су преко нашег српског народа кроз целу нашу историју. Нема момента када нисмо страдали, нема момента када смо били мирни“.

Отац Ненад је нагласио да су ови борци својом крвљу освештали земљу на којој стојимо и самим тим су освештали и нас да имамо пример у животу како треба да се руководимо. За крај поручио је сабраном народу да се труде „Само онолико колики им је крст Бог дао, да се руководимо хришћанским и светосавским духом“.

Беседа протонамесника Ненада Тојића


Свету Литургију су појањем испратили протојереји-ставрофори Мирко Јокић и Јадранко Стојановић и појац Перо Петровић.

По завршетку Свете Литургије свештенство је у пратњи народа кренуло у опход око храма, након чега је служен парастос испред споменика погинулим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату.


Фото: Јелена Павловић

У наставку освештана је Спомен соба посвећена борцима овог подручја који су учествовали у Првом и Другом светском рату као и у последњем Одбрамбено-отаџбинском рату. У Спомен соби су поред имена бораца изложене и униформе бораца из протеклих ратова, фотографије на којима су приказани мученички убијени борци Васић Милан, Илић Благан и Перић Душан који су међу првима изгубили своје животе, као и заставе Републике Српске, Равногораца и чланова Борачке организације. На улазу у спомен собу насликан је грб села на коме је приказана сеоска црква, лик Пресвете Богородице која је заштитница села, сеоска основна школа „Петар Кочић“ и дрво јела која се налази у дворишту школе, а засађена је 1927. године. По причи мештана село ће трајати док траје јела. Грб села је осликала Анђелка Никић, ћерка погинулог борца Луке Никића.

Село Зелиња Горња налази се на подручју планине Требава у северном делу Републике Српске, а припада општини Добој. Пре рата село је бројало преко 250 домаћинстава, али на жалост сада их је остало свега 80. Сеоска црква Успења Пресвете Богородице у центру села освештана је 1966. године, а подигнута је на темељима старе цркве брвнаре. Село се први пут помиње у турским дефтерима давне 1528. године.

Догађај је организован уз благослов Епископа зворничко-тузланског Г. Фотија, а у организацији протонамесника Слађана Савића, чланова Борачке организације РС и мештана села Зелиња Горња.
 
Извор: Радио Слово љубве






Посјећено је: 19  пута
Број гласова: 0
Просјек: 0,00

OZREN TREBAVA
ZVORNICKO TUZLANSKA
EPISKOP G. FOTIJE
GORNJA ZELINJA
OPSTINA DOBOJ
DOLINA BOSNE
NENAD TOJIC
OTADZBINSKI RAT


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Сјећање на дјечака Александра Обрадовића из Рогатице












АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."