Сјећање на дјечака Александра Обрадовића из Рогатице - www.Bosna-Hercegovina.com









































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 142
Два дана: 554
Седам дана: 1855
Мјесечно: 8936
Годишње: 30324
Укупно: 232529

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Митар Максимовић (1963-2002)


Драган Гаговић (1960-1999)


Зоран Боровина (1952-1992)


Никола Буковић (1961-1995)


Игор Кисић (1980-1994)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!

10. децембар 2020.


Сјећање на дјечака Александра Обрадовића из Рогатице


Као што Озрен има Споменка Гостића, а Требиње Александра Маслешу, који су као најмлађи борци Војске Републике Српске погинули у Отаџбинском рату деведесетих година тако и Рогатица има свог Александра Обрадовића који је живот дао бранећи отаyбину са тек навршених 16 година.

Као борац лаке пјешадијске Рогатичке бригаде ВРС погинуо је првог дана по Петровдану 1992. године. Породица Обрадовић из које потиче покојни Ацо до посљедњег рата бројала је четири члана. Уз оца Перу и мајку Петру чинили су је и синови Милија и Александар.

Перо је послије дуге и тешке болести умро прије четири године, а Петра почетком ове, тако да је ова угледна домаћинска кућа остала на Милији, који каже да му је од брата остала само блиједа фотографија, Медаља заслуге за народ и Споменица предсједника РС.

Све је почело уз први позив рогатичким Србима да је дошло вријеме да се морају бранити породице, куће и имања. Иако се то по годинама старости на њега није односило, Ацо се не слушајући молбу мајке и оца, придружио старијим комшијама. Једва му је, причају његови тадашњи саборци, скрпљена некаква униформа и војничке ципеле. Распоређен је да буде уз куваре, далеко од првих линија, али се Ацо није мирио са својим распоредом.

Иако му је командант бригаде Рајко Кушић, пред посљедњи договор за враћање заузетих српских села, наредио да иступи из строја, Ацо га, нажалост, није послушао. Није могао поднијети да не крене у борбу и кришом се придружио борцима на првој линији гдје је смртоносно рањен.
- Млад и храбар, ником није откривао ту чињеницу. Можда је мислио да је за јунака срамота да тражи помоћ. Желео је да ране победи сам. Неопажено се повукао и, скривен од свих, покушао да се превије. Злокобни сан услед губитка крви одвео је тог храброг дечака прерано.

Саборци су га пронашли како лежи као дете заспало чувајући своје стадо - пише Кушић у својој књизи „За част и слободу - Рогатица у рату 1992-1995", наводећи да се нада да ће успомена на Александра вјечно живјети и надомјестити његов кратки овоземаљски живот и подарити му вјечну славу.

Та слава била би већа и трајнија када би га се сјетили и у Општинској борачкој организацији и изборили се у Скупштини општине да нека од улица у његовој Рогатици понесе име овог неустрашивог дјечака.

Горан Козић који је ратовао са Ацом каже да је срамота што се Александру и сличним неустрашивим борцима не одаје пошта на начин да по њима имена добију улице, тргови и установе.
- Ту смо сви заказали. У првом реду ми њихови саборци, Борачка организација па и цијела друштвена заједница. Крајње је вријеме да им се почнемо одуживати. Давање имена улици, тргу и слично, најмање је што за њих можемо и морамо учинити - истиче он.

 

Аутор: Сретен Митровић
Извор: Глас Српске
16.11.2017.






Посјећено је: 120  пута
Број гласова: 5
Просјек: 5,00

ALEKSANDAR OBRADOVIC
BOSNA
PODRINJE
ROGATICKA BRIGADA
VRS
PETROVDAN
1992
OTADZBINSKI RAT
DRINSKI KORPUS
RAJKO KUSIC
DJECAK BORAC


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

1992: Јошаница

Документарно-играни филм "Коридор 92"

Манастир Возућа подно Озрена

Братунац и Сребреница 7. јула 2018

Преминуо генерал-пуковник Манојло Миловановић

Ратни пут јединице "Вукови са Дрине" 1992-1995

Братунац 20.10.2018












АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."