Сјећање на баба Тривнуну - динарску вучицу - www.Bosna-Hercegovina.com









































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 191
Два дана: 674
Седам дана: 2767
Мјесечно: 10938
Годишње: 39407
Укупно: 241612

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Вукови са Дрине (1992-2006)


Драган Гаговић (1960-1999)


Иво Андрић (1892-1975)


Никола Буковић (1961-1995)


Споменко Гостић (1978-1993)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!

9. април 2021.


Сјећање на баба Тривнуну - динарску вучицу


Размишљам о Тривуни мојој покојној баби. Које је она дестинације свјетске видјела осим Баната у процесу колонизације?

Велико Банатско Село, Зрењанин и успутне станице. Мислим да је то све што је од путешествија прошла у свом 70-годишњем животу.

Најсрећнија је била кад су се породично одупријели послијератном насилном пресељењу, напустили њемачку кућу, те се вратили на огњиште у босанске врлети.

Ни она ни ђед нису читали велике традиционалисте али су, буквално, утекли од „благодети" мултикултуралности и галопирајућег модернизма, те умјесто комшија чудних генетских карактеристика одабраше вука и лисицу за суживот. Не због мржње и затуцаности, већ због нечег другог са чим су се Динарци раније рађали, а данас је законом забрањено.

Како је, рецимо, имала смирење толико, а да није ишла бар једном мјесечно у шопинг у Барселону? Није чак ни хистерисала да нема шта обући. Недјељом није опајавала тржне центре, анти-стрес масаже и кафиће (мо'ш мислити трагедије од живота).

Од обуће- плетени нараци за по кући, опанци око куће и два пара црних ципела за ако затребају некад (други пар - за онај свијет).

Црна марама се носила свакодневно због Косова, вјековног српског страдања и хрватско-усташког масакра у селу, а бијела је, брижљиво сложена, чекала велике свеце и зборове, који су били сав друштвени живот моје и осталих баба тог времена.

Црно руво или опрема за покоп стајала би на видном мјесту у ормару, као опомена о пролазности живота и слави Господњој о сваком новом јутру.

Мушки су одлазили у манастир Крупу када би омладину требало уписати на Богословију. Многи су, трбу'ом за крувом, одлазили у печалбу у западне земље. Жене су брижно чувале дјецу и кућиле кућу и окућницу. Није било лајфкоуча да их диже, нити ошишаних феминистичких карикатура да им кажу да је рађање фуј и да мужу не треба ноге опрати кад се врати мртав- уморан. Није падала ни круна с' главе при кувању ручка.

У то вријеме није било куће испод шесторо чељади и сви су знали за ред и главу - централну фигуру, која није возила џипа и имала банковни рачун, али се за све питала.

Веш се прао на потоку, а центрифугирао пракљачом. Прашак - пепео из шпорета. То је био и шампон за косу. Звао се лукшија.

Од фризура су за дневну варијанту Српкиње носиле плетенице обмотане око главе, а обноћ су их расплитале да се коса одмори. Крема за лице се правила од свињске масти провучене кроз девет вода, помјешане са хајдучицом и смријеком. Мазало се током хладних вјетровитих дана или о зборовима.

Хијалурон, ботокс и филере нису стављале али су блистале неком, скоро па светачком љепотом и снагом части и поштења.

 

Ми, данашње жене имамо више могућности него иједна краљица оног времена, а опет смо незадовољне, фрустриране и фали нам смирење и дух трпљења. Окићене смо силним дипломама, звањима, литературом, технологијом и разним пролазним овоземаљским дрангулијама.

Оно што прескачемо или на шта нас нису ни упутили је у потпуности, сажето у савјету Светог апостола Павла Ефесцима (пета глава Посланице).

Имамо паре и сва могућа женска „права" али СМИРЕЊЕ не можемо купити јер смо га изгубиле неповратно.

Прва ја, па све остале за мном.

 

Написала: Данијела Б.
Динарска кћи
09.04.2021.

 






Посјећено је: 76  пута
Број гласова: 0
Просјек: 0,00

DINARSKA RASA
BABA TRIVUNA
OSMA OFANZIVA
ZENSKA PRAVA
ZAPADNA BOSNA
VISORAVNI I VRLETI
GRAHOVO I DRVAR
GLAMOC I LIVNO
KLJUC I PETROVAC
KUPRESKO POLJE
MANASTIR KRUPA


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Бранко Ћопић (1915-1984)

Бранко Ћопић (1915-1984)












АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."