Сјећање водника 1. класе, припадника I БВП 1. крајишког корпуса ВРС.
"Први батаљон војне полиције и сасвим случајно група којом сам командовао је ушла у Пробој коридора на правцу Живково Поље - Чардак - Гаревац - ријека Босна, умјесто Пајиног батаљона који је дан прије лоше прошао ту...
Врло брзо смо избили на раскрсницу у Чардаку и одједном су се однекуд нама са десне стране појавили некакви војници...
Полијегали ми, полијегали они... Мало се и припуцало, а онда је неко рекао "можда су наши"... Маши заставом!
Махнули ми, махнули заставом они и поустајали... И даље је била доза подозрења јер су били чудно обучени. У неке чудне униформе са шеширима. Испоставило се да су некаква специјала Источнобосанског корпуса Војске Републике Српске или полиције, не сјећам се више...
Затим честитање и славље јер смо извршили задатак... И нисмо уопште то сматрали неким историјским моментом. Тражили смо цигаре јер их нисмо имали и наставили даље да што прије пређемо главну цесту у Гаревцу и да избијемо на ријеку Босну...".
* * *
Његов саборац из Источнобосанског корпуса ВРС, који је долазио из правца Дрине са истока, овако је прокоментарисао тај тренутак:
- "Послије неког времена, иде један официр с друге стране, а неколико наших официра њему у сусрет и када су се на пола пута почели љубити, војници се једне и друге стране су кренули у трк према њима. Љубим се са неким људима које у животу нисам видио, а драги су ми к'о браћа рођена и срце хоће да пукне од радости..."
* * *
На данашњи дан, пре тачно 30 година, 27. јуна 1992. године, након неколико дана жестоких борби на Коридору, у селу Чардак крај Модриче, срели су се Крајишници са једне и Посавци и Семберци са друге стране чиме је успостављена веза између западних и источних српских земаља након месец дана блокаде. Тиме је онемогућен план муслиманско - хрватских снага да Крајина, како Висока тако и Книнска, буду осуђене на тихо умирање.
Сутрадан, на Видовдан у 07:00 сати ујутру, српски тенкови улазе у српску варош, део Модриче...
У 13 часова, на Видовдан 28. јуна 1992. године Војска Републике Српске је ослободила целу Модричу и тада је тадашњи пуковник, а будући генерал Новица Симић дао легендарну изјаву:
- "Модричу су данас ослобод'ле комбиноване јединице Првог крајишког корпуса и овим пожелеле да честитају празник свим Србима у свијету. Овим је Коридор за Југославију успостављен. Пут је слободан. Сретно!"
Након Модриче, приступило се проширивању Коридора ослобађањем Оџака, Шамца, Дервенте, а на крају и Босанског Брода чиме је остварена можда највећа српска победа у модерној историји.
Вечна слава погинулим борцима. Живела Српска, живела Србија!
Приредио Александар Мандић
27.06.2022.