Сјећање на отварање сарајевске ратне болнице у хотелу Коран на Палама 1992. године - www.Bosna-Hercegovina.com

4. април 2022.


СЈЕЋАЊЕ НА ОТВАРАЊЕ САРАЈЕВСКЕ РАТНЕ БОЛНИЦЕ У ХОТЕЛУ КОРАН НА ПАЛАМА 1992. ГОДИНЕ


На Палама је 4. априла 1992. године почела да ради ратна војна болница "Kоран" у оквиру Четвртог санитетског батаљона Сарајевско-романијског корпуса ВРС.

Почетак грађанског рата у Босни и Херцеговини многе здравствене раднике онемогућио је у доласку на њихова радна мјеста, посебно у Сарајеву. Све болнице које су тада постојале остале су у граду под муслиманском контролом.

ЧЕТИРИ РАТНЕ БОЛНИЦЕ

Због ратних дејстава и прогона љекара српске националности из Сарајева, осим болнице "Kоран", тада су на подручју Сарајевско-романијске регије основане и ратне болнице "Подроманија" на Сокоцу, "Жица" на Илиџи и "Kасиндол" у Лукавици.

Почетком ратних дешавања хотелски комплекс "Kоран" на Палама претворен је у болницу.

Један од некадашњих пацијената у болници "Коран" Радосав Живковић присјећа се да је у болницу довезен 19. априла 1994. године, око 10.00 часова, а од мјеста рањавања до болнице требало је више од 60 минута с обзиром на тежину ране.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992-1995

Бјеловац -Босански Брод - Добровљачка - Брадина - Јама Казани - Кравица 

Купрес - Орашје - Наташа и Милица - Чагаљ - Чардак - Скелани - Смолућа

Намјерна Сила - КукавицеКнежевићи - ХВООлга ДрашкоРистовићи

Петровачка цеста - Брчко - Каменица - Шеве -  Бихаћки логор - Виктор Бубањ

Оџак - Брежани - Челебићи - Чајниче - Ф. Јабука - Силовања - Бреза - Горажде -

Башчаршија - Јошаница - Сердари - Бањалучке бебе - Бравнице - Мостар

Слађана Кобас - Породица Голубовић - Фочанска села - Сарајевска Голгота

Иваница - Силос - ЧемерноЈесенТузлаРасим Делић -

Мирјана Драгичевић - Пофалићи - Страхиња Живак - Ејуп Ганић - Јука Празина

Љубомир Млађеновић - Без дистанце - Драган Васић - - Алија Изетбеговић

Мушан Топаловић - Рамиз Делалић - Ахмет Сејдић - Мурат Шабановић

Сакиб Махмуљин - Насер Орић - Харис Силајџић - Ураган - Дретељ - Ледићи

 

ЗЛАТНИ САТ ОТКУЦАВА

У то вријеме и само сазнање да постоји нека болница близу било је јако битно људима који су били на линији.

- "У медицини постоји правило и зове се `златни сат`. То значи да је потребно да свака трауматска рана, која узрокује велико крварење, мора да буде збринута у року од сат времена, јер су, у противном, мале шансе да повређени преживи.

Ми смо имали срећу да болница постоји, јер би сви рањеници са Пала морали да иду или за Касиндол или Соколац, а многи од нас не би преживјели у тим ситуацијама", прича Живковић.

Према његовим ријечима, у болницу је довезен послије сат и 20 минута, а на пријемном га је дочекао доктор Миладин Бабић.

Он се сјећа да му је сестра Љиља Пиповић тада дала морфијум, након чека је бол почела да попушта, као и момента када га увозе у операциону салу, импровизовану просторију која је у некадашњем хотелу била предвиђена за билијар, стони тенис, теретану...

 

ПРИСЕБНИ У ХАОСУ

Живковић наводи да су му причали да је тога дана било опсадно стање у болници, десетине рањеника и тешка ситуација за све.
- "Нисам знао, а испричала ми је родица која је била дежурна сестра у операционој сали, да ми је приликом операције два пута срце стало, те да је урађена реанимиција. За то сам сазнао прије три године", прича он и истиче да оно што су доктори и медицинско особље радили спасило многе животе.

Људи су радили својим приручним средствима и оним што су имали из ратне резерве опремом која је потицала из пољских болница. Већина болничког особља практично је живјела у тој болници.

- "За мене је то херојство које је равно херојству бораца који су били на линији. Нема никакве разлике. Једни и други су чували животе", поручује Живковић и наглашава да сви они који су прошли кроз болницу осјећају огромну захвалност према свим људима, докторима, медицинском особљу.

Живковић напомиње да друштвена заједница треба бити свјесна величине жртве коју су поднијели и љекари и медицинско особље.

 

ВЕЛИКА ЗАХВАЛНОСТ ХОЛАНЂАНКИ

Холанђанка Јени Лигтенберг добровољно је дошла на Пале 1993. године и остала све до краја рата. Била је организатор бројних донација у лијековима и медицинском материјалу.

Матична библиотека Источно Сарајево, у копродукцији са Kинотеком Републике Српске, снимила је документарни филму о холандској апотекарки "Ратни дневник Пале 1993-1995".

Филм прати промоцију књиге коју је на основу њеног дневника приредио академик Мирко Шошић, а која представља вриједан историјски документ о грађанском рату у БиХ.

Живковић наводи да је прича о Јени - примјер хуманости која нема ни границу, ни вјеру, нити нацију, те да му је драго што је учествовао у филму.

 

СИМБОЛ ХУМАНОСТИ И ХЕРОИЗМА

Испред ратне Болнице на Kорану откривена је спомен-плоча на којој је исписано да је од 4. априла 1992. до 30. јуна 1996. године у овој здравственој установи лијечено више од 20.000 људи и извршено више од 12.000 операција.

Спомен-плоча симболизује значај ове установе током протеклог рата и свједочи о надљудским напорима љекара и комплетног тадашњег здравственог особља у лијечењу многих људи, српских бораца и дјеце.

 

Приредила: Маја БРЧКАЛО-КРСМАНОВИЋ
Преузето са: srna.rs
Фото: katera.news & citajfilter.com






Посјећено је: 97  пута
Број гласова: 0
Просјек: 0,00


Tags:
RATNA BOLNICA
KORAN PALE
GRAD SARAJEVO
ROMANIJSKI KORPUS
APRIL 1992
DEVEDESETE GODINE
SREDNJA BOSNA
SANITETSKI BATALJON
RADOSAV ZIVKOVIC
MILADIN BABIC
LJILJANA PIPOVIC
JENI LIGTENBERG
HOLANDSKA APOTEKARKA


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Сјећање на Чагаљ 1992: Од Липaњских зорa мajкa je носилa крст

Сретох мајку војника - Соколац 2021

40 секунди истине: Сарајево није ослободила Армија БиХ, већ Дејтон (НАТО помогао)

Сјећање на 5. април 1992 - Дан ткз. Опсаде Сарајева

Прослава Ивањдана у Биљешеву код Какња 2021. љета Господњег

Херојски пут Илијашке бригаде 1992-1996

Ненаду Милкићу годишња награда УКРС за најбољу књигу у 2020 години