Сам пред непријатељском колоном: Милодраг Мићо Станојевић - www.Bosna-Hercegovina.com







































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 225
Два дана: 752
Седам дана: 2637
Мјесечно: 8919
Годишње: 52264
Укупно: 72650

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Иво Андрић (1892-1975)


Јован Дучић (1874 - 1943)


Никола Буковић (1961-1995)


Гарда Пантери (1992-2006)


Мићо Влаховић (1970-1994)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Страхиња Живак (1932-2014)


Божана Делић (1912-2005)


Брано Вучетић

8. октобар 2019.


Сам пред непријатељском колоном: Милодраг Мићо Станојевић


Међу младићима, тј. борцима које је Југославенска Народна Армија, септембра 1991. године, мобилисала био је и Милодраг Станојевић из козарског села Котурови, општина Козарска Дубица на сјеверу Босне и Херцеговине.

Милодраг је рођен 7. децембра 1970. године у Бадену (Аустрија) гдје је живио до своје 6. године када се са породицом преселио у Котурове под Козаром. Отац Ђуро и мајка Милица поред њега имали су још три кћерке: Мирјану, Марину и Биљану.

Иако је већина бораца са дубичког простора била мобилисана у XI партизанску, касније 11. дубичку бригаду, Милодраг је био на дужности у 43. приједорској бригади.

Поред тога што је био веома млад, због храбрости показане на ратишту унапређен је у потпоручника и дата му је команда над једном четом. Саборци су га описивали као изузетно скромног и невјероватно храброг што је и показао неколико пута.

Посебно је остао запамћен подвиг кад је у селу  Ловска, 19. октобра 1991. године сам истрчао пред непријатељску колону и том приликом заробио два тенка, једно оклопно возило и командира хрватских паравојних формација: Збор Народне Гарде.

Погинуо је 23. новембра 1991. године, бранећи положај у западнославонском селу Корита код Пакраца.

Постоји једна, истина непотврђена, прича да је Милодраг у селу Ловска упознао једну дјевојку, те да се из тог разлога заштитнички поставио према овом селу. Када су припадници ЗНГ заузели село његова чета се повукла у село Корита.

У једном извиђачком подухвату смртно је рањен. Борци којима је био надређен, ожалошћени због губитка вољеног команданта, извршили су јуриш на непријатељске положаје и том приликом су уз обостране губитке уништили јако непријатељско упориште.

Једна улица у Козарској Дубици носи његово име.

 

Из књиге Марка Јанковића
„Дубички 20. вијек“,
Бања Лука 2018.

 

Преузето са: srbiubih.com




Посјећено је: 17  пута
Број гласова: 5
Просјек: 5,00

Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Бошко Перић Пеша (1971-1994)

Вељко Миланковић (1955-1993)

Вукови са Дрине (1992-2006)

Зоран Боровина (1952-1992)

Игор Кисић (1980-1994)

Митар Максимовић (1963-2002)














АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."