Међу младићима, тј. борцима које је Југославенска Народна Армија, септембра 1991. године, мобилисала био је и Милодраг Станојевић из козарског села Котурови, општина Козарска Дубица на сјеверу Босне и Херцеговине.
Милодраг је рођен 7. децембра 1970. године у Бадену (Аустрија) гдје је живио до своје 6. године када се са породицом преселио у Котурове под Козаром. Отац Ђуро и мајка Милица поред њега имали су још три кћерке: Мирјану, Марину и Биљану.
Иако је већина бораца са дубичког простора била мобилисана у XI партизанску, касније 11. дубичку бригаду, Милодраг је био на дужности у 43. приједорској бригади.
Поред тога што је био веома млад, због храбрости показане на ратишту унапређен је у потпоручника и дата му је команда над једном четом. Саборци су га описивали као изузетно скромног и невјероватно храброг што је и показао неколико пута.
Посебно је остао запамћен подвиг кад је у селу Ловска, 19. октобра 1991. године сам истрчао пред непријатељску колону и том приликом заробио два тенка, једно оклопно возило и командира хрватских паравојних формација ткз. Збор Народне Гарде.
Погинуо је 23. новембра 1991. године, бранећи положај у западнославонском селу Корита код Пакраца.
Постоји једна, истина непотврђена, прича да је Милодраг у селу Ловска упознао једну дјевојку, те да се из тог разлога заштитнички поставио према овом селу. Када су припадници ЗНГ заузели село његова чета се повукла у село Корита.
У једном извиђачком подухвату смртно је рањен. Борци којима је био надређен, ожалошћени због губитка вољеног команданта, извршили су јуриш на непријатељске положаје и том приликом су уз обостране губитке уништили јако непријатељско упориште.
Једна улица у Козарској Дубици носи његово име.
Из књиге Марка Јанковића
„Дубички 20. вијек“,
Бања Лука 2018.
Преузето са: srbiubih.com