Ријека Дрина - www.Bosna-Hercegovina.com

13. април 2018.


РИЈЕКА ДРИНА


Ријека Дрина (346 км) припада Црноморском сливу, а настаје спајањем ријека Таре и Пиве код Шћепан Поља (на 470 м.н.в). Сливно подручје обухвата југозападни и западни дио Републике Србије, сјеверни део Црне Горе и источни део Босне и Херцеговине. Правац њеног тока је од југа ка сјеверу и има доста притока. Веће притоке са лијеве стране су: Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача и Јања, а са десне: Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар.

Дрина је највећа притока ријеке Саве у коју се улијева близу Сремске Раче (81 м.н.в). Најљепши и најдужи (24 км) кањон је од Жепе до Клотијевца. Ширина ријеке је од 15 м на месту званом Тијесно до 200 метара код Перућца и Зворника. Већи градови кроз које протиче Дрина су: Фоча (400 м), Горажде (345 м), Вишеград (300 м), Бајина Башта (260 м) и Зворник (140 м).

Дивља снага Дрине је укроћена бранама и језерима (Вишеградско, Перућац, Зворничко) чиме је нарушена али не и уништена љепота дринских кањона. На Дрини су изграђене три хидроелектране (ХЕ): Вишеград, Бајина Башта и Зворник.


Географија
Дрина са ријекама које је стварају Таром и Пивом настаје у области високог карста у централним Динаридима. Припада црноморском сливу. Ријеке изворнице теку у правцу сјеверозапада низ тектонску структуру високог карста. Јака ерозија у кречњачким масивима произвела је готово непроходне дубоке и уске кањоне. Стога у горњем току ријеке не постоји много насеља.

Тек су изградњом пруге Београд-Бар саобраћајно повезана насеља из долине Пиве и Таре. На мјесту гдје се састају Пива и Тара код Шћепан Поља тј. Хума настаје Дрина као типична долинска ријека, са бројним промјенама у правцу. Примјер је данас потопљена клисура Дрине између планина Зловрх (врх Зловрх, 1.526 м.н.в) и Звијезда (Велики Столац, 1673 м).

Дрина код Бајине Баште Ушће Лима у Дрину



 

Геологија
Слив ријеке Дрина, који се простире на скоро 20.000 км², има једноставну геолошку структуру. У горњем току доминирају доломитне стијене из периода средње и горње креде, кречњаци, као и кластични седименти. Слив ријеке Сутјеска изграђен је од формација из периода скитског тријаса.

Средњи ток између Фоче и Горажда састоји се из кластичних седимената, филита, кречњака и шкриљаца из палеозоика. Доњи ток је сачињен од неогених седимената. Алувијални наноси граде долину ријеке, нарочито у доњем делу, док су наноси шљунка бројни целом дужином тока.

 

Хидрологија
Водни режим ријеке Дрина припада типичним режимима типа снијег-киша, са примарним врхунцем водостаја у априлу и секундарним у децембру. Већи део тока протиче кроз планине, док је цео горњи ток у високим планинама Динарида, што доводи до тога да јаке падавине и топљење снијега доводе до великих протока. Ријечни пад, на дужини од око 500 км, износи 2.000 метара (извор је на око 2.000 м.н.в, ушће на око 80 метара). Поред Таре и Пиве, ријека Лим је најзначајнија притока. Укупна површина слива је 19.926 км² (од тога на слив ријеке Лим отпада 5.963 км², 1.853 км² на слив ријеке Тара и 1.602 км² на слив ријеке Пиве).
Са средњим протоком од 395 м³/с на ушћу, Дрина је водом најбогатија притока Саве.
Дрина је прије изградње речних брана била позната по повремено екстремно високом нивоу вода. Дана 27. марта 1896. јаке падавине које су се комбиновале са снијегом који се топи подигле су проток воде у средњем току до 9.500 м³/с (упореди: просјечан проток Дунава код Београда је: 5.600 м³/с). Вода је однела више насеља. Тадашњи максимални ниво водостаја од 16 метара је ријеткост у свету, осим у тропским крајевима. Тада је, на примјер, био потпуно потопљен Стари мост у Вишеграду.

 


Дринска регата

 

 

Ток ријеке
Од спајања Таре и Пиве, до ушћа, ток Дрине је дуг 346 км. Значајни градови на Дрини су: Фоча, Горажде, Вишеград и Зворник у Босни, као и Бајина Башта и Лозница у Републици Србији. Висока концентрација раствореног кречњака доводи до тога да воде Дрине имају карактеристичну зелену боју. Посебно у доњем току Дрина ствара бројне меандре који протичу кроз тјеснаце и долине, због чега се Дрина сматра једном од најљепших ријека Балкана. Ток ријеке Дрина може се оделити у 4 природне целине: ријеке изворнице (Тара и Пива), горњи, средњи и доњи ток.

И Пива и Тара су ријеке у северозападној Црној Гори. Тара је дуга 141 км и извире на око 2.000 метара надморске висине испод планине Комови, који су део Проклетија. Пива је дуга 91 км. Обе ријеке су типичне ријеке подручја карста, са мало притока, које су ерозијом начиниле кањоне у високим планинама Црне Горе.
 


Притоке

Најважнија притока Дрине је ријека Лим, која је њена десна притока. Она извире на Проклетијама из глечерске долине некадашњег плеистоценског глечера Ропојани и Грбаја. У горњем току протиче кроз Плавско језеро. Због карстног терена у горњем току Дрине, а посебно Пиве и Таре, мање ријеке постоје само периодично. Примјери су речице Сушица на Дурмитору и Комарница. Типична су и снажна врела, на примјер данас поплављено Пивско око са 23 м³/с.

Укупну водну масу ријеке Дрина чине доприноси ријека: Лим 113 м³/с (28,6 %), Тара 77 м³/с (19,5 %), Пива 73 м³/с (18,7 %), Ћехотина 22 м³/с (5,6 %) Дрињача 21 м³/с, Прача 21 м³/с (свака по 5,3 %), као и Сутјеска 13 м³/с, Јадар 10 м³/с и Рзав 8 м³/с. Једна од притока је и Трешњица.
 


Дрина код Вишеграда


 
Мостови
На свом току Дрина је на доста места премошћена. Од свих мостова најпознатији је стари мост у Вишеграду, задужбина Мехмед паше Соколовића, изграђен 1571. године. Мост је, у роману „На Дрини ћуприја“, описао нобеловац Иво Андрић. Новији мостови на Дрини су:

  1.     „Павловића ћуприја“ — мост изграђен 1992. године који спаја Семберију и Мачву.
  2.     Фочански мост у центру града, изграђен 2002. на месту ранијег моста који је био срушен у бомбардовању НАТО снага 1995.
  3.     Љубовијски мост који спаја српску општину Љубовија са општином Братунац у Републици Српској.
  4.     Зворнички мост — мост између Великог и Малог Зворника, саграђен пре Другог светског рата
  5.     Шепак — новији мост, саграђен неколико километара низводно од Зворничког моста.



Занимљивости

    Дрина је послије смрти цара Теодосија 395. године била граница између Западног и Источног римског царства. Мит о Дрини као хиљадугодишњој граници источне и западне цивилизације настао је у 20. вијеку као идеја хрватског политичара Милана Шуфлаја, која се сматра за идеолошку претечу усташког покрета.

  1.     У стара времена имала је име Дринос, а народ јој је дао име Зеленика или Зеленка, по боји воде.
  2.     Дуж Дрине, границе Аустроугарске и Србије, 1914. и 1915. вођене су велике ратне операције.
  3.     27. марта 1896. године водостај Дрине је порастао за 14 м и она је поплавила мост у Вишеграду
  4.     Крајем 19. века ријеком су крстарили аустроугарски пароброди и долазили до Зворника
  5.     Њен вијугави ток у народном предању забиљежен је ријечима „ко ће криву да исправи Дрину“ или „исправљати криве Дрине“. Народна изрека односи се на бескористан посао.
  6.     Дужина тока Дрине кроз Републику Србију износи 220 км.
  7.     На Дрини се интензивно одвијало сплаварење. Први сплавови: „дашчаре“ и „гредаре“ кренули су из Дервенте и Перућца 1856. године. Сплавовима се одвлачила дрвена грађа, низводно, за продају са обронака Таре и Звијезде. Сплаварење се одржало све до изградње Хидроелктране „Бајина Башта“. Као успомена на традицију, на Дрини се сваке године одржавају спортско-туристичке манифестације: Дринска регата (од 1994), Зворничка регата (од 2003), Братуначка регата (од 2007)
  8.     У турско вријеме, за вријеме аустроугарске и у периоду између два свјетска рата, за транспорт робе ријеком Дрином, све до ушћа у Саву, користиле су се и дрвене лађе: „буринке“ и „звоникуше“ носивости до 13 тона.

 

Стихови

  1. Немој Дрино извора ти твога, бити међа рода мога.
  2. Никад Дрига граница била није, већ кичма наше Србадије.
  3. Пој, пој Дрино водо хладна ти, памти, причај кад су падали.
  4. Дрино водо, застани па кажи, гдје су моји прелазили Дражи.





Посјећено је: 1483  пута
Број гласова: 5
Просјек: 5,00


Tags:
GEOGRAFIJA
DRINA
RIJEKE
LJEPOTE


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Вјетрови са Купреса

Рапти у Требињу: Село ратника и страдалника

Ријека Сава

Планина Динара

Планина Динара

Бојан Микулић - аутор склуптура у Старом Броду на Дрини

Шаторско језеро