Причао о Пастирку: Ал' се некад добро живјело - www.Bosna-Hercegovina.com







































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 191
Два дана: 500
Седам дана: 2409
Мјесечно: 8597
Годишње: 13958
Укупно: 104811

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Иво Андрић (1892-1975)


Петар Кочић (1877 - 1916)


Митар Максимовић (1963-2002)


Јован Дучић (1874 - 1943)


Вељко Миланковић (1955-1993)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Олга Драшко


Вукашин Клепачки (1894-1943)


Страхиња Живак (1932-2014)

29. јануар 2020.


Причао о Пастирку: Ал' се некад добро живјело


Обилазећи положаје своје јединице 1995. године, негдје око Дрвара (југозападни дио Босне и Херцеговине) свратим у један ров да одморим и да са војницима поједем дневно следовање оброка. Конзерва је била, не имадох отварач и пожалих се борцима. Један војник из групе скочи, узе конзерву и поче је отварати.

Бијаше то Сувира Тихомир кога смо звали Пастирко.

Весео, омањи двадесетогодишњак широких рамена и увијек насмијаног лица, родом из једног српског села из подножја Влашића. Прије рата је био номад. Љети је чувао овце на Влашићу, а крајем јесени кад крену сњегови са својим стадом у пратњи два товарна магарца и неколико овчара упућивао се ка Павловића Ћуприји гдје пређе у Срем и у сремским атарима напаса своје стадо све до прољећа, неријетко водећи борбу са сремским сељацима зато што им овце уништавају озиме усјеве. На магарцима је преносио све потрепштине. Шаторе, посуђе, алате, гардеробу...


Пастирко, војник подбочен лијевом руком на кук, који гледа у фотографа

 

Гледам га како вјешто отвори конзерву, понуди ме са црним луком и машући рукама док прича као да насијава жито, поче нам причати како се некад добро живјело. Знајући да је био номад и да се мучио, питам га:

- "Пастирко, како си ти то добро живио прије рата?"

Раскорачи се он, једну руку стави на бок, а другом поче махати:

- "Мој команданте, облизни се мени овца. Ја не пријавим оцу да су двоје већ једно. Добро га ухраним, продам локалном сељаку, одем у кафану и цијелу ноћ уз музику ти се ја проведем и пјеваљку частим."

Уздахне и поново понови: - "Ал' се некад добро живјело...".

Збланут гледам то напаћено и измучено, али увијек насмијано лице и помислих: - "Па Пастирко теби је рат био и прије рата".

Њему је једна лијепо проведена ноћ у кафани послије толико муке, патње и смрзавања, била највећа срећа у животу и врхунац ужитка.

Знао сам да је срећа субјективна ствар, али нисам знао да је толико мало потребно да неко буде срећан и весео. Толико ми се то урезало у малом мозгу да никада нећу заборавити мог Пастирка, храброг борца који нас је тога дана увјерио, док смо заједно ручали нарезак у рову не размишљајући да ли ћемо погинути, да нас у животу ситнице чине срећнима.

Пастирко је као добровољац 1999. године теже рањен на Косову и Метохији... и данас је ратни војни инвалид. Навикнут да држави да све, па и свој живот, од ње ништа није ни очекивао ни добио, свјестан ваљда да је српски сељак увијек хранио и бранио државу не очекујући ништа заузврат. Он и данас живи ведар и насмијан у Зворнику.

Нека га Бог поживи и да му сваки дан буде срећан као оне ноћи док је трошио паре у кафани од јагњета близнета.

 

 

Аутор: Милан Јоловић звани Легенда
пуковник ВРС и командант "Вукова са Дрине"

 

Извор: Деспотовина
29.01.2020.

 




Посјећено је: 251  пута
Број гласова: 20
Просјек: 5,00

Оцијените нам овај чланак:




















АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."