Преминуо генерал-пуковник Манојло Миловановић - www.Bosna-Hercegovina.com







































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 236
Два дана: 763
Седам дана: 2648
Мјесечно: 8930
Годишње: 52275
Укупно: 72661

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Вељко Миланковић (1955-1993)


Јован Дучић (1874 - 1943)


Споменко Гостић (1978-1993)


Бошко Перић Пеша (1971-1994)


Митар Максимовић (1963-2002)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Божана Делић (1912-2005)


Милорад Пајчин (1961-2015)


Страхиња Живак (1932-2014)

9. октобар 2019.


Преминуо генерал-пуковник Манојло Миловановић


Како србски медији јављају 9. октобра 2019. године преминуо је Манојло Миловановић, генерал-пуковник и начелник Генералштаба србске војске у Босни и Херцеговини 1990-их година када је вођен грађански рат у БиХ.

Обављао је функцију министра у Министарству одбране Републике Србске био је од 1998. до 1999. године, а члан је Сената РС од 2009. године.

 

 

БИОГРАФИЈА

Манојло Миловановић је рођен 21. новембра 1943. године (за вријеме усташке НДХ) код Градишке у Босанској Посавини. Отац му се звао Јефто, а мајка Мара.

Ожењен је, а у браку са супругом има сина и кћерку.

Пензионисани генерал Манојло Миловановић обављао је функцију директора Петровданског падобранског купа.

 

Школовање

Завршио основну школу 1958. године, затим Подофицирску школу, смјер оклопно-механизованих јединица 1961. године, са одличним успјехом

Завршио је Војну академију КоВ смјер ОМЈ 1966. године, са врло добрим успјехом, Командно- штабну школу тактике Копнене војске 1977. године, са одличним успјехом и Командно-штабну школу оператике 1987. године, са одличним успјехом.



 

Каријера

У ЈНА службовао је у гарнизонима: Бања Лука, Београд, Т. Велес, Скопље и Сарајево, а у Војсци Републике Србске службовао је у Хан Пијеску. Последње мјесто службовања у ЈНА му је Сарајево, на дужности Начелник одјељења за ОНП.

Манојло Миловановић је имао више унапређења током каријере.

УНАПРЕЂЕЊА ВОЈНИ ЧИНОВИ
1966  Потпоручник ЈНА
1969  Поручник ЈНА
1972   Капетан ЈНА
1975   Капетан 1. класе ЈНА
1979   Мајор ЈНА
1984   Потпуковник ЈНА
1989   Пуковник ЈНА
1992   Генерал-мајор ЈНА
1994   Генерал-потпуковник ВРС
1998  Генерал-пуковник ВРС

 
Пензионисан 22. децембра 2000. године. У ЈНА обављао је дужности

  1. командира тенка,
  2. командира тенковског вода,
  3. командира извиђачког вода,
  4. в.д. командира вјежбалишта за подводну обуку,
  5. командир 2. питомачке чете,
  6. командир вјежбалишта за подводну обуку,
  7. начелник Школе резервних официра ОМЈ,
  8. командант 1. оклопног батаљона,
  9. помоћник начелника штаба за оперативно- наставне послове 41. оклопног пука,
  10. помоћник начелника штаба за ОНП 212. моторизоване бригаде у Т. Велесу
  11. начелник штаба 212. мтбр.
  12. командант 212. мтбр.
  13. начелник одјељења за ОНП Команде 3. армије


 

У ВРС обављао је дужност начелника штаба Главног штаба ВРС.

1998-2001 Министар одбране у Влади Републике Србске

2009-2019 Члан је Сената Републике Србске

 


Одликовања

Генерал Манојло Миловановић је ордликован више пута

1968. - Орден за војне заслуге са сребрним мачевима

1973. - Орден народне армије са сребрном звијездом

1981. - Орден за војне заслуге са златним мачевима 

1986. - Орден рада са златним вијенцем

1993. - Орден Немањића РС

1995. - Орден Карађорђеве звијезде РС I реда

 

Ратно искуство

Учествовао је у босаско-херцеговачком рату од 15. маја 1992. до 14. децембра 1995. године, на дужности начелника штаба Главног штаба србске војске у БиХ, уједно замјеник команданта Главног штаба ВРС.

 

Публикације

Аутор је слиједећих књига:

  • “Исламски терористи у Босни и Херцеговини“, Бања Лука 2001.,
  • „Истине и заблуде о рату у Босни и Херцеговини (1992-1995.), Бања Лука 2005.
  • Сарађивао је са часописима и Енциклопедијом Републике Србске, као аутор и рецензент.

 


Изјаве

Поводом Видовдана, крсне славе ВРС, 26. јуна 1996. године Манојло Миловановић медијима казива слиједеће:

"Наш народ и борци знали су зашто се боре, а борили смо се за свој народ и прадједовска огњишта, за правду и једнакост, каква је дата нашим непријатељима - право на самоопредјељење.
У крви и зноју србски родољуби, спријечили су понављање планираног геноцида и створили услове за формирање србске државе западно од Дрине. Учињено је то ослонцем на властите снаге, без пријатеља и савезника и њихове помоћи, изузев одређене братске помоћи из Југославије, којој дугујемо захвалност".

 




Посјећено је: 106  пута
Број гласова: 10
Просјек: 5,00

Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Преминуо Божидар М. Глоговац у Београду














АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."