Пребиловци 6. август 2018 - www.Bosna-Hercegovina.com





































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 27
Два дана: 168
Седам дана: 548
Мјесечно: 3178
Годишње: 18867
Укупно: 18867

Највише посјета
25.7.2018 715




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Митар Максимовић (1963-2002)


Петар Кочић (1877 - 1916)


Споменко Гостић (1978-1993)


Филип Вишњић (1767-1834)


Вељко Миланковић (1955-1993)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Брано Вучетић


Вукашин Клепачки (1894-1943)


Божана Делић (1912-2005)

9. август 2018.


Пребиловци 6. август 2018


КО ИСТОРИЈУ ЗАБОРАВЉА
ОНА МУ СЕ ПОНАВЉА!

 

 

Баш зато морамо да понављамо и ми и наши потомци заборављене историјске лекције да нам се опет не понови геноцид из времена Другог свјетског рата.

Пребиловци су само једна од ниска злочина на геноцидном ланцу који је усташки режим починио над Србима 1941-1945 године. Заправо и сама усташка Независна Држава Хрватска била је клеро-шовинистички пројекат Ватикана, за истребљење православног србског живља са простора западно од ријеке Дрине. У томе су им помогли фашистичка Италија, али и нацистичка Њемачка, јер је тај план имао припрему касних 1930-их година, који се почетком 1941. године почео спроводити.

Тачније, још током слома Краљевине Југославије у Априлском рату, формирана је усташка НДХ. На мјесто поглавника (усташког вође) постављен је Анте Павелић, са сарадницима као што су: Миле Будак, Андрија Артуковић, Мате Лорковић, Славко Квартерник и др. Док је за црквеног предводника постављен кадринал Алојзије Степинац...

Идеологија усташтва се заснивала на истребљењу Срба, да би се добила етнички чиста држава која би обухватала: Загорије, Славонију, Лику, Банију, Кордун, дио Далмације, Босну, Срем, Херцеговину, Дуборвник, Горске Котаре... Тако да је од самог почетка усташка власт формирала своје ескадроне смрти и отпочела остваривање тог злочиначког система који је подразумјевао убијање старих, немоћних, али и дјеце.

Херцеговина је свакако земља мученица још од ранијих епоха, али током Другог свјетског рата је натопљена србском крвљу. И херцеговачке крашке јаме су примиле убијене србске мученике који пострадаше од усташких маљева, ножева, кундака и др.

Почетком аугуста мјесеца 1941. године велики усташки злочинац Иван Јовановић звани Црни покренуо је велику групу да направе крвави пир у селу Пребиловци, поред Чапљине. За неколико сати усташки крволоци су убили преко 800 пребиловачких Срба, од чега је добар део побацан у јаму Голубник и Шурманци.

Послије 1946. године када је формирана социјалистичка Југославије било је забрањено да се прича о геноциду и злочинима над Србима јер су такве приче нарушавале братство и јединство јужнославенских народа. Али апсурд је у томе што су неки јужнославенски народи жељели 1941. године истребљење другог народа.

Деценије су тако прошле а да многе херцецеговачке јаме осташе неистражене јер су биле чак и забетониране. Крајем 1980-их године, када се друштвено-политички систем променио у СФРЈ што је донело промену власти, почело се са откопавањем костију, односно истине. Тада су кости србских мученика и достојно сахрањивани.

Међутим, почетком 1990-их распада се брозова Југославија у крвавом грађанском рату, гдје су усташки зликовци и њихови потомци наставили започето. Тако су у Херцеговини поново насрнули на Србе и прогнали их са својих вијековних огњишта, док су спомен-костурнице минирали и рушили... а остатке костију разбацивали свуда около. На све начине су покушали да затру трагове стољетног постојања Срба на овим посторима.

На самом крају другог миленијума, србски народ се почео враћати у Пребиловце... док је 2010-их година почела обнова Пребиловачке цркве, која је финансирана од народа и Владе Републике Српске. Тај храм је освештан 2015. године уз присуство великог броја верника из свих крајева гдје живе Срби.

Тако смо и ове године одлучили да посјетимо свете и мучене Пребиловце те да одамо пошту за наше жртве који су убијени само зато што су Срби.

Дошли смо прво у Требиње код нашег другара Чакија, али како он није могао ићи са нама, нашао нам је Луку рођака. Уз пут према Пребиловцима који су од Требиња удаљени око 100 км заустављали смо се да посетимо јаме херцеговачке у које су бацни Срби пре седам и по деценија. Тако да смо мало окаснили у Пребиловце.

Литургија и молитвено сјећање су већ почели. Владика Атанасије је био у храму задужен за парастос, а са њиме и још свештеника СПЦ. Као по обичају владика је грмео као Свети Илија, грдећи и вернике и свештенике. Љутио се што фоторепортери толико сликају, на вернике што им звони телефон говорећи: "Идите у Америку, не треба то у Херцеговини".

Након мале литије парастос је био завршен, па је настављена прича испред храма. Добимо и трећи пут благослов да раширимо нас неколико наш транспарент ТРАЖЕ ДА ИХ ЗАБОРАВИМО, гдје су пописана већа страдања Срба у Другом свјетском рату. Помогоше ми Челе, Вељко, Иван, Слађа, Горан и други које нисмо ни познавали. Поздравили смо и Миленка Јахуру који је председник СНД Пребиловци.

Нисмо могли да се задржавамо на ручку код задружног дома као прошле године, већ смо морали назад. Тако да смо у повратку обишли још неке херцеговачке јаме тј. стратишта православних Срба.

Овим чином смо наставили да стварамо кулутру сјећања, а на вама је да овај наш извјештај погледате и подјелите да се шири истина. Само је истина та ко ја ослобађа.

 

 

Чуле
09.08.2018.

 




Посјећено је: 382  пута
Број гласова: 25
Просјек: 5,00

Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Бијељина 31. март 2018

Бања Лука 4. фебруар 2018

Бања Лука 5. фебруар 2017

Пребиловци 6. август 2017

Пребиловци 6. август 2016

Братунац и Сребреница 7. јула 2018












 


 

 

Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."