Помен страдалим Србима из Долине Неретве - 28. пут - www.Bosna-Hercegovina.com







































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 164
Два дана: 382
Седам дана: 1780
Мјесечно: 8305
Годишње: 90530
Укупно: 181383

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Недељко Видаковић (1966-1994)


Гарда Пантери (1992-2006)


Вељко Миланковић (1955-1993)


Зоран Боровина (1952-1992)


Драган Гаговић (1960-1999)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!

15. јун 2020.


Помен страдалим Србима из Долине Неретве - 28. пут


14/1. јуна, када се наша црква сјећа Светог мученика Јустина Философа, Светог Јустина Ћелијског, те када пада 1. Недјеља по Духовима –  Недјеља свих Светих, у Мостару, у Старој цркви ми смо се сјетили и поменули све страдале Србе из 1992. године,  те одслужили помен.

Смисао празника нарочито одговара овом помену и сјећању на нестале и прогнане Србе из Долине Неретве. У календару православне цркве Недјеља свих светих посвећена је знаним и незнаним светитељима које је Господ прославио, мученицима, страдалницима, новомученицима који немају свој (и) тачно одређен датум празновања.

Прије тачно 28 година, тог 14. јуна, 1992. године 30.000 Срба протјерано је из долине Неретве, од којих је нестало 431 лице српске националности. За 82 њих се још увијек трага.

Надамо се и молимо се да они што прије буду пронађени, као и сви остали који су изгубили живот у претходном рату, да би њихове породице и њихови најближи могли достојно да их испрате и сахране. У нашим сјећањима и срцима они ће увијек бити сачувани и никад заборављени. Након одслуженог  помена, сви присутни се се упутили на мјесто Буна, гдје је у јуну 1992. године нестало 29 Срба.

15. јуна исте године, спаљена је и до темеља порушена Саборна црква у Мостару. Саборна црква се налази на таквој локацији да је просто немогуће заобићи и стоји као један украс, светионик, али и свједок свега што се зби(ва)ло. Упоредо са васкрсавањем Саборног храма, васкрсава и Мостар, васкрсава и буди се вјера.

Парох мостарски, Радивоје Круљ, обратио се свима ријечима:
- "Наша црква је запаљена 15. јуна 1992, а наша заједница као и храм, ишчупана из коријена овог града. Наши вјерници су одвођени из својих станова и убијани. За неке се још увијек не зна гдје су.

Ја и данас апелујем и молим све оне који било шта знају о томе да, ево, кажу мени – под заклетвом свете тајне исповијести, само да их пронађемо и на достојанствен начин сахранимо".

Додао је још и да је ситуација у Мостару тешка, али да обнављамо храм, обнављамо нашу заједницу и боримо се.

Треба сваки дан да свједочимо љубав хришћанску и љубав Христову, да праштамо једни другима. Ако будемо свједоци те и такве љубави – онда је Христова побједа над смрћу и наша побједа над смрћу, и онда је Христово васкрсење и наше васкрсење.

Нека би Господ свима нама дометнуо љубави, да заиста љубимо једни друге као сами себе, и нека је вјечна слава свим страдалима!

Чувамо вас од заборава!

 

 

Аутор: Тијана Башић
eparhija-zahumskohercegovacka.com
14.06.2020.

 


Једном бих речју да их опишем:
какви?
Узимам речи просте, крадем из речника
мерим, вагам, изучавам –
Ниједна никад
није права. (…)

Хоћу ту једну реч, саму, 
крвљу натопљену:
нек ко зид око губилишта
прими у себе сваку заједничку јаму.
Нек опише јаче но ишта
ко беху они – шта им се спремало.
Јер оно чим слух ми дише,
јер оно што се пише –
све је премало.
Премало.

Немоћан је говор наш, 
звук изненадан – убог.
Тражим с напором мисли,
тражим ту реч баш –
ал пронаћи не могу.
Не могу.

 

Вислава Шимборска, Тражим реч






Посјећено је: 327  пута
Број гласова: 0
Просјек: 0,00

NERETVA MOSTAR ZITOMISLIC CITLUK POCITELJ 1992
HERCEGOVINA HOS HRVATSKI ZLOCINI


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Пребиловци 6. август 2018

Логор Дретељ

Убиство руских калуђера у манастиру Дужи код Требиња 23.12.1941

Битка за одбрану Херцеговине

Битка за одбрану Херцеговине

Бања Лука 4. фебруар 2018

Породица Голубовић из Коњица 1992












АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."