Почетком 1990-тих година Никола Буковић, Србин из Црне Горе је са породицом живио у Канади. Имао добро плаћен посао у једној приватној авио компанији.

По избијању ратана подручију бивше Југославије, како је и сам касније изјавио, понесен патриотизмом враћа се са породицом у домовину гдје је рођен и гдје су му коријени. Повео је са собом супругу и двоје мале дјеце. Њих оставља у родном Никшићу, а он одлази у Бања Луку гдје се прикључује као добровољац легендарној јединици србске војске у БиХ "Рисови са Врбаса".

Као прекаљен пилот није се штедео, већ одмах бива "бачен у ватру". Учествовао је у преко 50 борбених задатака под забраном летења, јер је резолуцијом Уједињених Нација из 1992. године небо над Босном и Херцеговином било затворено, такође пружао је помоћ из ваздуха у пробијању "Коридора живота".

Остаће упамћен и по томе што је у једном дану полетио два пута са два различита авиона.

Крајем фебруара 1994. године добио је задатак да бомбардује складиште муниције у Бугојну, које су држале хрватске снаге у Босни. Са својим "Јастребом Ј-21" погођен је изнад Јајца од стране хрватске противаздушне одбране. Успјешно се катапултирао, и након што је извучен, исте вечери полетео је на други задатак у авиону "Орао Ј-22".

У пилотском свету Никола Буковић остао је познат и као "Троструки АС", што би у преводу значило да је у једном дану имао 3 поготка, а то свакако није успјевало ни многим другим пилотима већих армија.

У новембру 1992. године Никола са авионом одлазу у Србску Крајину, гдје изнад Книна обара француски хеликоптер у коме гину два пилота и три посматрча ОЕБС-а. У потјери која је усљедила за њим успјева да погоди два НАТО авиона, али и сам бива погођен и са оштећеним "Орлом" слијеће на аеродром Удбина у Лици.

На свој посљедњи лет креће 9. априла 1995. године. Задатак му је био бомбардовање фабрике наоружања "Братство" у Новом Травнику, које су контролисале муслиманске снаге у БиХ. По успјешно обављеном задатку, кренуо је са авионом ка свом матичном аеродрому у Маховљанима, код Лакташа.

У међувремену НАТО је због кршења резолуције Уједињених Нација о забрани летења над Босном реаговао слањем два ловца Ф-16с који су се налазили изнад Мађарске.

НАТО авиони Ф-16с брзо су открили "Јастреб" којим је летео Буковић.
Никола није ни знао да је на нишану најмодернијих америчких ловаца, погођен је са 4 ракете ваздух-ваздух од стране пилота Боб Рајта. Никола није имао шансе да преживи.

Мјесец дана касније србска противазтушна одбрана ВРС је оборила на небу изнад Сарајева, а он се катапултирао и преживио... усљедила је потрага за њим по босанским шумама.

Рајта су тражиле и муслиманске снаге како би га ухватиле и убиле, а за то би по старом обичају медијски оптужили Србе. Пилота су након два дана лоцирали амерички маринци и евакуисали хеликоптером.

Никола Буковић је у тренутку погибије имао само 34 године, а иза себе је оставио супругу и два сина.

Посмртно је одликован орденом Немањића за освједочену храброст у борби и јуначки подвиг током одбране србских земаља.

Нека му је вјечна слава и хвала!