Нетрулежни пјесник што збори кроз тмине: Јован Дучић - www.Bosna-Hercegovina.com









































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 191
Два дана: 433
Седам дана: 2946
Мјесечно: 9058
Годишње: 101264
Укупно: 192117

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Миленко Јанковић (1968-1992)


Никола Буковић (1961-1995)


Борислав Боро Радић (1954-1992)


Драган Гаговић (1960-1999)


Митар Максимовић (1963-2002)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!

23. октобар 2020.


Нетрулежни пјесник што збори кроз тмине: Јован Дучић


Прије тачно 20 година, у Требињу је сахрањен први српски амбасадор, астрални номад и кнез пјесника Јован Дучић.

Јован Дучић преминуо је, након краће и тешке болести 7. априла 1943. године у 1 час и 30 минута у Герију, држава Индијана. Био је у 75-ој години живота и имао је статус активног посланика Краљевине Југославије. Сахрана је обављена 10. априла на гробљу Калвариус, у источном делу Герија. Тијело је балсамовано и "пренето у православну цркву Светог Саве - у фраку, са лентом светог Саве, белим каранфилом на реверу, окружено многобројним одликовањима, са свиленом српском тробојком преко ногу, а на њу је био стављен дипломатски мач, двороги шешир са белим нојевим перјем, краљев венац од природног цвећа..."

Дучић је ексхумиран 18. октобра 2000. године и преко Русије његови земни остаци пренијети су у Југославију. Наредног дана је ковчег изложен у Саборној цркви гдје је патријарх српски господин Павле држао заупокојену литургију. У Црној Гори сандук је боравио два дана (обишавши Подгорицу, Никшић, манастир Острог). Свештеници МЦП служили су свету архијерејску литургију и опијело. Мошти је од Београда до Требиња пратио патријарх српски господин Павле.

Пјесник је по други пут сахрањен, након 57 година почивања у туђини, у недјељу, 22. октобра 2000. године у родном Требињу. Обред полагања посмртних остатака обавио је, према жељи самог покојника 95-тогодишњи прота Раде Вукомановић.

Јован Дучић нађен је у целом - рекао је, прилично узбуђен, песник Рајко Петров Ного, који је присуствовао ексхумацији Дучићевих остатак у Либертвилу, и додао: - При ископавању, уз помоћ багера, наишли смо најпре на гвоздени ковчег. Попут оних руских луткица, у том је ковчегу био бакарни, а у том још један бакарни.

Када је ктитор цркве "Мала Грачаница" и читавог комплекса у Требињу, Бранко Тупањац, у оделу и кравати, марамицом обрисао прозорче на последњем бакарном сандуку, указао се потпуно очуван Дучићев лик, са брковима. На грудима му је лежала "Лирика", збирка коју је, те 1943. године о свом трошку издао, али коју изгледа није успео да види. Видели смо колико је Дучић био огроман човек, висок и крупан. Ништа није изгубио од тежине. Не знамо да ли је пре смрти организовао балсамовање, о томе нису остали никакви подаци - казао је Ного и наставио: - Цркви препуштам да се одреди према овом феномену. Лично мислим да Дучића не треба проглашавати за свеца, јер је водио порочан живот, али без којег не би било његовог песништва.

*   *   *
 

Тако је, прије 20 година, о преносу Дучићевог тијела, писао "Глас јавности". Умјесто полемике о питању Дучићеве нетрулежности, дајем вам на увид - несумњиво нетрулежни - одговор самога пјесника:
 

Јован Дучић – ПОВРАТАК

Кад мој прах, Творче, мирно пређе
У грумен глине ужежене,
Тад неће више бити међе
Између тебе и измеђ мене.

Кад сврши ропство два начела
Духа и тела, зла и добра,
Пашће тад уза свих почела
У задњој берби коју обрах.

И постајући безобличан,
На повратку свом старом путу —
Теби ћу бити опет сличан,
И првом дану и минуту.

Носећ у шаци прегршт сунца,
У зеницама неба комад,
Сићи ће најзад са врхунца
Тај астрални и вечни номад!

Као у сјају новог дана,
Дирнута крилом ветра блага,
Гранчица мирте зањихана
Не оставивши нигде трага.

 

Написа: Раде Црногорац
22.10.2020.

 






Посјећено је: 57  пута
Број гласова: 10
Просјек: 5,00

JOVAN DUCIC TREBINJE CRKVINE SAD AMERIKA KALVARIUS
GERI INDIJANA SINU TISUCLJECNE KULTURE PJESNICI AMBASADORI DIPLOMATIJA
HERCEGOVINA PATRIJARH PAVLE BRANKO TUPANJAC


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Преминуо Божидар М. Глоговац у Београду

Крвави камен херцеговачки: Село Неновићи код Требиња

Најава: Сабор народног стваралаштва у Требињу 26.12.2019

Величанствена литија у Требињу 9. фебруара 2020

Најава: Ходочашће Херцеговином задњи викенд априла 2020. године

Требиње, аугуст 2018

Страхиња Живак (1932-2014)












АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."