Крстић у порубу (одлакзак из Зенице) - www.Bosna-Hercegovina.com









































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 471
Два дана: 688
Седам дана: 2195
Мјесечно: 10078
Годишње: 52614
Укупно: 254819

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Бранко Ћопић (1915-1984)


Милан Тодоровић (1968-1995)


Зоран Боровина (1952-1992)


Јован Дучић (1874 - 1943)


Никола Буковић (1961-1995)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!

2. април 2021.


Крстић у порубу (одлакзак из Зенице)


А шта да понесем? Стојим разапета,
у руци ми црна врећа сашивена,
у порубу скривен крстић од дрвета,
у стомаку спава беба нерођена.

Спаковаћу дјелић оних срећних дана,
умотаћу сину  млијека и погаче,
одглумићу како могу све то сама.
А тако ме страх, тако ми се плаче.



И са зида икону, нашу крсну славу,
Светог Ђорђа, да нас прати на том путу,
дватри зрна тамјана да сачува главу,
и зашивен новац у старом капуту.

Спаковаћу наду, без ње пута нема,
и груменчић земље прадједова мојих.
На дну вреће црне страх к'о авет дријема,
а ја газим храбро, к'о да се не бојим.

И на крају свијећу, нека нам се нађе
кад нас у колони обавије тама,
и молићу Бога да нас не пронађе
залутали метак из борових грана.

 

Написала: Рада Јањушић из Добоја
Објављено: 11.09.1993. године.

 






Посјећено је: 110  пута
Број гласова: 5
Просјек: 5,00

ODLAZAK IZ KUCE
POGROM SRBA
SREDNJA BOSNA
KOLONA PROGNANIH
URBANE SREDINE
OPSTINA ZENICA
GRAD SARAJEVO
TUZLANSKI KATON
OPSTINA VISOKO
MUSLIMANSKI ZLOCINI
DEVEDESETE GODINE


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Ненаду Милкићу годишња награда УКРС за најбољу књигу у 2020 години

Стари Брод: Освештан спомен музеј и одржан помен за 6.000 убијених Срба

Логор Силос у Тарчину

Једна тужна сарајевска прича, са срећним крајем

Божана Делић (1912-2005)

Сјећање на ђеда Драгу: Одбјегли лик из бајке

Посјета јами Казани у Сарајеву, маја 2021. љета Господњег












АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."