10. април 2019.

Кроз огањ

Пјесма је посвећена јунацима Митровданске офанзиве 1992. када је силна хрватска војска нагрнула на Невесиње и источне дијелове Херцеговине.

У огњеној зори бљеснуше небеса,
ратничка се копља хитнуше са кула,
у бујици снажној, од крви и меса,
заиграше срца, разбудише чула.

Са мачем у руци Свети Димитрије,
затече у болу Невесиње мало,
никада се овдје ни питало није,
колико је глава за слободу пало.

Из камена овог оживјеше преци,
зачуше се ропци бројних мученика,
да ли ћемо и ми оставити дјеци,
барјаке слободе, химну побједника?

Кренуше у огањ родољуба чете,
кроз бљесак од муња и челичне кише,
свака стопа земље, поносне и свете,
док болује ране тамјаном мирише.

Сломише се раље немани из тмине,
а запјева душа сузом окупана,
ти поносни орле лети у висине,
и слави јунаке Митровога дана.

Земљо Херцегова, крвљу обливена,
чувају те наше посијане кости,
на бедему стојиш чврста ко стијена,
волимо те мајко, волимо, опрости.

Јован Братић
02.04.2019.