Кад смрт проговори сувише гласно (Добојским жртвама) - www.Bosna-Hercegovina.com









































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 174
Два дана: 657
Седам дана: 2750
Мјесечно: 10921
Годишње: 39390
Укупно: 241595

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Петар Кочић (1877 - 1916)


Миленко Јанковић (1968-1992)


Митар Максимовић (1963-2002)


Игор Кисић (1980-1994)


Милан Тодоровић (1968-1995)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!

8. април 2021.


Кад смрт проговори сувише гласно (Добојским жртвама)


Ослушкујући  нечујно херојску знамен,

дозивам и будим уснули српски род

на незаборав жртве предака што блиједи,

jер је њихов судњи небески лет, чојства плод.

 

У вријеме повлачења сербске војске кад

под аустријском чизмом им свитала зора.

Из Пљеваља летјеше ко птице без крила

паћенички лет у гнијездa Добојских логора.

И гледале су невидеће очи им тад,

плаховиту Босну што силно je текла

да спере све муке, патње и понижења,

гола тијела, стрижене главе, гамади легла.

 

Гледају нас данас душе васкрслих предака

док се гријемо на ватри гаслих живота,

што утихла је на нечују танади зрња

и крвавом јауку страшних голгота. 

 

Тад интернирске птице у колони дугој

корачаше у ритму страшног дјечјег вриска,

очајно тражећ од мртве мајке кору хљеба

кад смрт гласнија  је од разорнога писка.

 

Кад им се тијело одвоји од душе,

милосни анђели смртни час ко спас  носе,

ватром бола зли демони спалише срца,

раскрвављена дјечја што наду просе.

 

Смрт је почела да  збори сувише гласно

над утихлим гласом свештеника што поји,

у гомили мртвих у добојском логору,

док плам свијећа херојима пут до раја боји.

 

Ријечи су моје недостојне гнојних рана,

интернирске патње, јаука и уздаха.

Они мртви,  а у слободи сад живе, јер

пјесме ове сваки стих је крик њиховог даха.           

 

 

 Написала: Славојка Бубић из Теслића
Објављено: 12.11.2018. године






Посјећено је: 59  пута
Број гласова: 0
Просјек: 0,00

SLAVOJKA BUBIC
DOBOJSKI LOGOR
PRVI SVETSKI RAT
SRBSKI MUCENICI
NEVINE ZRTVE
AUSTROUGARSKI ZLOCINI
DECEMBAR 1915
PLAHOVITA BOSNA


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Добојски логор

Годишњица Улошког (херцеговачког) устанка

Окупација Сарајева 1878. и страдање Срба у околини

Добојски логор

Петар Кочић (1877 - 1916)












АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."