Исповјест Илијашанке Зорице Гајић: Живот у Српском Сарајеву 1992-1995 - www.Bosna-Hercegovina.com

28. октобар 2021.


ИСПОВЈЕСТ ИЛИЈАШАНКЕ ЗОРИЦЕ ГАЈИЋ: ЖИВОТ У СРПСКОМ САРАЈЕВУ 1992-1995


Сјећам се да смо били често без струје, није било правила када ће почети гранатирање...

Ми дјеца, ишли смо у импровизовану школу, пошто је у згради основне школе била војска, а нас су смјестили у самопослугу, ту су нам ставили клупе и столице и таблу... Данас је то незамисливо у тим условима учити и живити.

Највећи дио времена нисмо имали наставу, небројено пута смо дошли у школу, када се тог тренутка злокобно зачула сирена која најављује да ће за пар минута почети гранатирање, тај звук никада ми неће избити из главе... Временом смо се навикли на то.

 

КРВАВИ ЈУНИ МЈЕСЕЦ

Враћали смо се кући пјешице... Ко је како могао, често, када је био у прилици. Комшија Васко је нас дјецу купио и развозио по околним селима да нас негдје не погоди нешто... Тај период проводили смо у подруму.

Најтеже нам је била та последња јака офанзива јуна 1995. године када су били сигурни да ће пасти Илијаш... Стотине је било мртвих и цивила и борци су падали као снопље јер је напад био жесток.

Памтим на самом почетку рата, прва три мјесеца спавала сам у подруму, на војничким сандуцима од муниције, јер нисмо имали лежај... Прва граната која је испаљена на Илијаш, пала је изнад мог стана... Била сам дјевојчица од само 11 година. Снајпер је тукао 24 часа дневно са Карауле (!?) могли смо само ноћу "безбједно" да претрчавамо између кућа до своје куће, ако би нешто хтели да узмемо од ствари.


Споменик убијеним Србима код Илијаша

Не знам број испаљених метака који је падао поред нас, али и дан данас могу јасно да чујем тај звук метка када пада поред мене... Дјеца су масовно гинула (Тања Бодирога на примјер), то им је очигледно била посебна сласт да убијају српске малишане.

 

УБИЈЕНЕ СРБЕ БАЦАЛИ У БОСНУ

Исто тако се сјећам лешева који су плутали ријеком Босном, без руку, ногу, само труп... Значи да су их Алијини бојовници (припадници муслиманске ткз. Армије БиХ) прије тога добро измасакрирали па бацили у воду, да заметну трагове.

Сјећам се када је граната пала испред моје зграде, ударила је у једног човјека, потпуно га је разнијела, само су пронађени мали дијелићи тијела... то се могло да препозна по томе што је имао на себи кабаницу наранџасте боје... тако се знало да су то дијелови његова леша.

Првих годину и по дана рата моје село било је потпуно без струје, која је била усмерена на фабрике Претис и Унис за производњу војне опреме. Извор информација имали смо помоћу акумулатора на који је био повезан радио-пријемник... тако смо могли да саслушамо Дневник и вијести, које су биле суморне и тужне.


Зорица Гајић, данас

Много моје родбине је било у првим борбеним редовима, од њих сам слушала све приче из прве руке... То је све блиска родбина, са мајчине стране. Они су много гинули, преко двадесет смо их сахранили тих година... и данас су на вјечној стражи.

 

ТАТИНА ФАМИЛИЈА

Отац ми је родом из села Кравица покрај Братунца у рејону Подриња... Сјећаш ли се оног Божића 1993. године када је Кравица поклана и спаљена.

Рано ујутру није још ни сванило око 04:00 сата зликовац Насер Орић је почео да чисти све што је српско... убијали су мачке и псе српске. Није било милости ни према коме. Именом и презименом 49 рођака фамилије Гајић је заклано 1992-1995. Али, ја сам цео рат провела у Илијашу...


Споменик у Кравици

Мали Владимир Гајић је мој брат од рођеног стрица Станка Гајића (рођени брат мога оца) који је погинуо у селу Глогова. Имао је само 4 године, а убили су га са леђа крвници.

Владимир је погинуо тачно 40 дана када се давало стрицу Станку, само њега је имао... Пала је граната, дијете је било у стану, гелер га је погодио у главу, искрварио је до болнице.

 

Данас готово да немам фамилије. Више је мртвих него живих рођака.

Јад до неба, туга неисплакана...

 

Аутор: Зорица Гајић
28.10.2021.






Посјећено је: 248  пута
Број гласова: 5
Просјек: 5,00


Tags:
ZORICA GAJIC
SRPSKO SARAJEVO
JUZNA BOSNA
OPSTINA ILIJAS
DJECA MALISANI
UBIJANJE CIVILA
BRATUNAC KRAVICA
DJECAK VLADIMIR
STRIC STANKO
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
JANUAR 1993
PROLECE 1992


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Породица Голубовић из Коњица 1992

Посјета јами Казани у Сарајеву, маја 2021. љета Господњег

Ратни пут Невесињске бригаде 1992-1995

Раденко Галинац (1969-1995)

Годишњица од ослобођења Сарајева у Првом свјетском рату

Игор Кисић (1980-1994)

Васкрснуће Цветка Ристића из Скелана: Супруга му родила близанце Новака и Јована