Игор Кисић (1980-1994) - www.Bosna-Hercegovina.com





























Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 63
Два дана: 264
Седам дана: 559
Мјесечно: 1665
Годишње: 2526
Укупно: 2526

Највише посјета
20.7.2018 227




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Споменко Гостић (1978-1993)


Јован Дучић (1874 - 1943)


Иво Андрић (1892-1975)


Зоран Боровина (1952-1992)


Мићо Влаховић (1970-1994)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Мирјана Драгићевић (1983-1992)


Вукашин Клепачки (1894-1943)


Божана Делић (1912-2005)

6. јун 2018.


Игор Кисић (1980-1994)


Игор Кисић (1980-1994) је најмлађи борац и херој Војске Републике Српске у Босни и Херцеговини. Борио се у јединици четничког војводе Васкета Видовића, у Илијашу, 20 км сјеверозападно од Сарајева.

Његови посмртни остаци су из Илијаша пребачени на Војничко гробље "Мали Зејтинлик", на Сокоцу, изнад Сарајева.

 

 

БИОГРАФИЈА

Игор Кисић, од оца Ника, се родио 9. јула 1980. године у мјесту Високо (између Сарајева и Зенице), у централним дијеловима СР Босне и Херцеговине.

Био је интелигентан дјечак, далеко испред своје генерације вршњака. Недјељом је ишао у цркву, а у школи је похађао вјеронауку. Волио је дружење са дјецом, технику и спорт.

Са само десет година Игор је научио технику рада рачунара, што је био велики успјех с обзором на број година живота и технолошлку развијеност његовог родног мјеста.

У дванаестој години научио је да управља путничим аутомобилима, показујући велико искуство.

Игор Кисић је живио у мултинационалној средини са породицом све до почетка ратних дешавања. Његов отац је био члан странке СДС и градски посланик у СО Високо, што му је касније 1992. године правило велике проблеме од муслиманских екстремиста.

У мају 1992. године пред озбиљним пријетњама муслиманских паравојних јединица породица Кисић је морала да напусти родни дом и побјегне на српску страну. Многе српске породице које су остале у Високом биле су убијене или одведене у муслиманске концетрационе логоре.

Тако су Кисићи дошли у Илијаш, које је административно припадало Сарајеву, главном граду СР Босне и Херцеговине, надајући се да су избјегли ратне страхоте.

 

 

ДУГ ОТАЏБИНИ

У Илијашу, дјечак Игор Кисић гледао је борце 126. Илијашке бригаде, Сарајевско-Романијског корпуса Војске Републике Српске, чији је комадант био легендарни Васке Видовић, из Подлугова. У њему се будила храброст и понос предака који су крварили за отаџбину у протеклим епохама.

Није било дана да Игор није молио свога оца Ника, да га постане борац Илијашке бригаде, односно да буде у јединици Војводе Васкета. После вишедневних молби, отац Нико је на крају попустио и испунио велику жељу своме сину. Тако је Игор Кисић са својих 12 година живота постао најмлађи борац Војске Српске Републике Босне и Херцеговине.

У њему није било дилеме нити страха од смрти или пораза. Напротив, био је убјеђен у побједу и коначно ослобођење Босне и Херцеговине. Његови вршњаци су му се дивили и изражавали велико страхопоштовање. Заправо, Игор Кисић је постао миљеник цијелог Илијаша.

Због свог броја година имао је скромне подвиге и доприносе, али своје задатке увјек у потпуности извршавао успјешно.

 

 

ПОГИБИЈА И САХРАНА

Како босанско-херцеговачки рат 1990-их није престајао, већ се све више распиривао, тако су и муслимански ескадрони смрти имали све већу помоћ Запада и арапског свијета.

У току једног минобацачког напада 10. октобра 1994. године када су бојовници са муслиманских положаја у рејону Високог испаили неколицину граната на Илијаш, једна граната је пала поред Игора Кисића, који је на мјесту остао мртав.

На сахрани Игора Кисића дошао је цијели Илиаш, и старо и младо, сви су јецали за својим херојем, дјечаком, који није био чак ни пунољетан, али је храбро стао на браник отаџбине. Војвода Васке је касније изјавио да му је тај дан Игорове сахране био најтежи дан у животу.

Игоров отац Нико је кратко рекао окупљенима: "Гдје је мој син стао ја ћу наставити!"...

 

 

ЕКСХУМАЦИЈА

Годину дана касније након сахране, односно након потписивања мировног споразума у Дејтону 21. новембра 1995. године и Илијаш и још пет српских општина око Сарајева су предати муслиманским властима, што је значило својеврсну издају сопственог народа, у страху од скрнављења гробова многе српске породице су марта 1996. године, кости својих најмилијих ексхумирали и пребацили на Соколац, гдје је сахрањен велики број бораца ВРС, а међу њима и Игор Кисић.

Постхумно је Игор Кисић одликован орденом Милоша Обилића.




Посјећено је: 33  пута
Број гласова: 5
Просјек: 5,00

Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Бошко Перић Пеша (1971-1994)

Вељко Миланковић (1955-1993)

Вукови са Дрине (1992-2006)

Зоран Боровина (1952-1992)

Митар Максимовић (1963-2002)

Мићо Влаховић (1970-1994)












 


 

 

Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."