Херојски пут Илијашке бригаде 1992-1996 - www.Bosna-Hercegovina.com

15. август 2018.


ХЕРОЈСКИ ПУТ ИЛИЈАШКЕ БРИГАДЕ 1992-1996


У тринастој емисији "Разбуђивање" угостили смо Миленка Зупура, предсједника УГ "Пријатељи Илијаша" из Бијељине.

Миленко Зупур је учесник босанско-херцеговачког рата почетком 1990-их година, када се србски народ западно од ријеке Дрине борио за опстанак против истребљења на својим вијековним огњиштима. Три и по године носио је униформу као припадник славне Илијашке бригаде ВРС. Више пута је рањаван.

Миленко Зупур звани Цицо, рођен је у мјесту Високо недалеко Сарајева 1965. године, а одрастао је у сарајевској градској општини Илијаш, чији је геостратешки положај био веома важан јер је повезивао сарајевски басен са зеничко-тузланским. Његови родитељи су њега и двије старије сестре васпитавали да буде вриједан и поштен човјек у духу братства и јединства, што је била карактеристика тог времена социјалистичке Југославије, али нажалост само за Србе. Једино ко му је спомињао страхоте Првог и Другог свјетског рата јесте била његова бака. Послије одслуженог редовног војног рока у ЈНА 1986. године двије године је радио у металном комплексу... Али је већ 1988. године у самом Илијашу прво отворио продавницу, а касније и ресторан на магистралном путу.

Промјеном друштвено-политичког система почетком 1990. године, када је у СФРЈ уведен вишестраначки систем, један земљак који је годинама радио у Француској наговјештавао је да може доћи до рата, јер гдје је више странака ту долази мафија, а мафија се богати ратом, како је објашњавао. Међутим, чак и када су прве гранате 3. маја 1992. године падале на Илијаш из правца Високог стојећи испред своје продавнице Миленко Зупур није желио да вјерује да је рат почео, мислио је да је све то ружан сан и да се не дешава.

Ситуација је врло брзо постала озбиљна и морао је као млад момак да обуче униформу заједно са осталим вршњацима и другим комшијама, рођацима јер су сви имали исти мотив, а то је одбранити своје куће, породице, огњишта, имања... 20. маја 1992. године је формирана Илијашка бригада у склопу Сарајевско-Романијског корпуса србске војске Босне и Херцеговине, која је сачињена највише од Илијашана, али и Срба који су били прогнани из централних дијелова Босне: Вареш, Високо, Бреза, па чак и Зеница... Бројала је око 6.350 бораца сврстани у четири батаљона.

На сам Илијаш муслиманске ратне јединице Армије БиХ су извеле најмање 20 жестоких офанзива и још десетак мањих, али често се дешавало да линија фронта "пукне", односно да су муслиманске јединице пробиле фронт, па је задатак његовог јуришног батаљона Илијашке бригаде био да враћа на старо односно "крпи рупе" на фронту.

У том рату тренуци радости и весеља били су заиста ријетки. Миленко Зупур се октобра 1993. године оженио, док је било неко примирије, а 11 мјесеци касније родио му се син, док је он у том моменту био у гипсу рањен и није могао да се радује што је постао отац. Штавише, он није ни желио да се жени, јер није вјеровао да ће преживјети рат. Много људи је погинуло око њега и сахране су биле тужна свакодневница.

На питање шта му је било најтеже и најжалије, Цицо је одговорио:
- "То што у једном моменту дружимо се испред продавнице и одједном креће гранатирање са муслиманских положаја... па онај са којим са којим сам причао бива разнет у сто дијелова".

Илијашка бригада је била читаво вријеме рата 1992-1995 непоражена! Ова бригада је имала највише губитака у односу на друге бригаде са простора бивше Југославије. Миленко Зупур је описао и једну од најжешћих офанзива босанско-херцеговачког рата из јуна 1995. године, када је силна муслиманска војска од 24.000 бојовника напала Илијаш, коју је у том моменту бранило нешто више од 6.000 бораца који су већ били три године измучени ратовањем. Тада је пуно његових комшија, рођака и пријатеља погинуло... па је тада био први пут у страху да Илијаш не падне, да ће поклекнути. Али то се није десило и Срби су одбранили Илијаш.

Чак и када је потписан Дејтонски мировни уговор 21. новембра 1995. године у САД, многи Илијашани нису вјеровали да је рат заиста готов, јер је потписивање примирија било често, али се редовно кршило са муслиманске стране. Нико од Сарајлија није знао уствари шта је тај мир доносио... заправо потпис Слободана Милошевића, тадашњег предсједника Србије је пет сарајевских општина: Илиџа, Илијаш, Рајловац, Вогошћа и Грбавица је поклонио муслиманима, односно Федерацији БиХ, иако то Србима нико није тражио. Децембра 1995. године су кренули протести у тим општинама, али безуспјешно.

У фебруару 1996. године Срби су масовно напуштали Сарајево и одлазили у беспуће у колонама. Овај догађај је познат као "Сарајевска Олуја" или "Сарајевски егзодус", који је иселио преко 120.000 Срба. Они су се углавном населили у Бијељину, Зворник, Соколац, Вишеград, Брчко и др.

И сам Миленко Зупур је са женом и дјететом отишао у Бијељину гдје је започео нови живот. Основао је са својим земљацима удружење "Пријатељи Илијаша", па су удруженим снагама направили у манастиру Св. Петке у Бијељини један достојан споменик за србске борце и жртве са сарајевског ратишта, гдје је уписано преко 1.250 имена. Ту се окупљају и одржавају прастосе сваког марта и маја мјесеца као сјећање на погинуле саборце и рођаке и дане када су морали напустити свој завичај.

 




РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992-1995

Бјеловац -Босански Брод - Добровљачка - Брадина - Јама Казани - Кравица 

Купрес - Орашје - Наташа и Милица - Чагаљ - Чардак - Скелани - Смолућа

Намјерна Сила - КукавицеКнежевићи - ХВООлга ДрашкоРистовићи

Петровачка цеста - Брчко - Каменица - Шеве -  Бихаћки логор - Виктор Бубањ

Оџак - Брежани - Челебићи - Чајниче - Ф. Јабука - Силовања - Бреза - Горажде -

Башчаршија - Јошаница - Сердари - Бањалучке бебе - Бравнице - Мостар

Слађана Кобас - Породица Голубовић - Фочанска села - Сарајевска Голгота

Иваница - Силос - ЧемерноЈесенТузлаРасим Делић -

Мирјана Драгичевић - Пофалићи - Страхиња Живак - Ејуп Ганић - Јука Празина

Љубомир Млађеновић - Без дистанце - Драган Васић - - Алија Изетбеговић

Мушан Топаловић - Рамиз Делалић - Ахмет Сејдић - Мурат Шабановић

Сакиб Махмуљин - Насер Орић - Харис Силајџић - Ураган - Дретељ - Ледићи

 



Посјећено је: 2933  пута
Број гласова: 44
Просјек: 4,88


Tags:
OPSTINA ILIJAS
GRAD SARAJEVO
HEROJI JUNACI
MILENKO ZUPUR
DEVEDESETE GODINE
MAJ 1992
GRANATIRANJE POLOZAJA
PROBIJANJE LINIJE
MUSLIMANSKI ZLOCINI
ROMANIJSKI KORPUS
JEDINICE VRS


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Игор Кисић (1980-1994)

Сјећање на отварање сарајевске ратне болнице у хотелу Коран на Палама 1992. године

Раденко Галинац (1969-1995)

Мићо Влаховић (1970-1994)

Најава: Дванаести марш "Стазама егзодуса" на Озрену 10.09.2019

Борислав Боро Радић (1954-1992)

Уснула у Господу: Рада Учур, мајка дјевојчице Наташе из Сарајева