Годишњица од ослобођења Сарајева у Првом свјетском рату - www.Bosna-Hercegovina.com









































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 141
Два дана: 383
Седам дана: 2896
Мјесечно: 9008
Годишње: 101214
Укупно: 192067

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Вељко Миланковић (1955-1993)


Миленко Јанковић (1968-1992)


Петар Кочић (1877 - 1916)


Милан Тодоровић (1968-1995)


Споменко Гостић (1978-1993)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!

9. новембар 2020.


Годишњица од ослобођења Сарајева у Првом свјетском рату


На данашњи дан - 6. новембра 1918. године тј. прије више од једног стољећа славна побједничка Друга армија Војске Краљевине Србије којом је командовао војвода Степа Степановић умарширала је у Сарајево, чиме је и симболично окончана четрдесетогодишња аустроугарска окупација Босне и Херцеговине.


Улазак ослободилачке Војске Србије у Сарајево

Историчар Александар Костовић наглашава да српска војска у Сарајево није ушла под борбом, за разлику од јесени 1914. године, када је враћена са прилаза граду и када су се на Романији седмицама водиле битке, већ на позив нове народне власти како би одржавала ред и мир.

 

АНАРХИЈА И БЕЗВЛАШЋЕ У БОСНИ

- Након пробоја Солунског фронта 1918. у Првом свјетском рату, а током ослобађања Србије и Црне Горе, распада се аустроугарска власт у већини њених покрајина. Створена је власт народних вијећа, а у Хрватској, Славонији и Словенији...  - каже Костовић.

Он наводи да је у БиХ формирана нова, домаћа власт на челу са Народним вијећем у Сарајеву, које је имало своје представнике у Народном вијећу Словенаца, Хрвата и Срба у Загребу.

- Као извршни органи формирани су Главни одбор Народног вијећа за БиХ /за предсједника именован Глигорије Јефтановић/ и Народна влада, која 1. новембра преузима власт од аустроугарског земаљског поглавара.

Два дана након тога, Аустроугарска капитулира, а на терену долази до општег безвлашћа и нереда који доприносе атмосфери несигурности - указује Костовић.

 

САРАЈЕВО НЕЋЕ СА ЗАГРЕБОМ

Према његовим ријечима, Народно Вијеће у Загребу, без обзира што није успјело да створи своју војску у Хрватској, шаље групу високих официра у БиХ са циљем стварања војске на овој територији.

Али, Народна влада у Сарајеву одбија било какву сарадњу по том питању, наглашавајући да је прокламовала уједињење са Краљевином Србијом и да је позвала српску Врховну команду да пошаље своје трупе како би одржавале ред.

- На позив нове власти у Сарајеву, прве јединице Друге српске армије ступиле су већ 4. новембра 1918. на тло БиХ, преко Вишеграда, након чега војвода Степа наређује убрзани марш ка Сарајеву, у које српска војска улази два дана касније, односно 6. новембра - наводи Костовић.

 

ДОЧЕК ОСЛОБОДИЛАЦА

Када је ријеч о дочеку српске војске, Костовић напомиње да тај историјски моменат најбоље описује говор повјереника Народног вијећа у Сарајеву Васиља Грђића објављен у београдским "Вечерњим новостима" 13. новембра 1918. године, који је "Бијелим орловима овјенчаним вијенцима побједе" пожелио добродошлицу у Сарајево и БиХ.

Костовић наглашава да је тих дана постојало прилично јасно расположење и међу католичким и муслиманским становништвом да БиХ прогласи директно уједињење са Србијом.

- Да до таквог расплета не дође много су допринијели и српски представници из БиХ у Југословенском одбору, али и неодлучност Народне владе у Сарајеву.

 

ЗАМАГЉЕНО ЈУГОСЛАВЕНСТВО

За разлику од својих политичких представника у Југословенском одбору, велики дио српског становништва БиХ, као и један дио његове политичке и интелектуалне елите, није могао да схвати зашто се вјековни сан уједињења са Србијом замјењује неким магловитим југословенством - истиче Костовић.

Регент Александар Карађорђевић прогласио је прву заједничку државу Јужних Словена - Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца заузимала је територију данашње Србије, БиХ, Македоније и Црне Горе, али и највећи дио данашње Хрватске и Словеније.

Још почетком Првог свјетског рата Краљевина Србија објавила је да су њени циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, што је и потврђено Нишком декларацијом Скупштине Краљевине Србије 7. децембра 1914. године.

Конкретни преговори о уједињењу у будућу државу постигнути су на Крфу, где је 20. јула 1917. године донесена Крфска декларација, а у Женеви 9. новембра 1918. године такозвани Женевски споразум.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца промијенила је 3. октобра 1929. године назив у Краљевина Југославија.

 

 

Преузето са: Катера
06.11.2020.






Посјећено је: 22  пута
Број гласова: 0
Просјек: 0,00

SARAJEVO BOSNA HERCEGOVINA VELIKI RAT PRVI SVJETSKI RAT 1918
OSLOBODJENJE SRPSKA VOJSKA 6 NOVEMBAR ALEKSANDAR KOSTOVIC AUSTROUGARSKA OKUPACIJA NARODNO VIJECE
UJEDINJEJE


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Ко је прави херој Требиња: Срђан Алексић или Александар Маслеша?

Муслимани и Хрвати који су се 1990-их борили као припадници ВРС

Херцеговци најбројнији добровољци у Великом рату

У недјељу у Требињу владика Димитрије предводи скуп подршке за Црну Гору

Јахорина март-април 2017

Битка за одбрану Херцеговине

Преминуо Божидар М. Глоговац у Београду












АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."