На прелому деценија из осамдесетих у деведесете у тадашњој Југославији дешавале су се врло чудне економско-политичке промјене. Додуше и у читавој централној и југо-источној Европи је било врло слично, јер се завршавао Хладни рат у коме су земље НАТО пакта оствариле премућство, док се Вршавски савез нестајао, баш као и СССР.
На примјер, у Чехословачкој, Пољској, Бугарској, Румунији... су извођене ткз. Обојене револуције, гдје су наивни грађани тих држава повјеровали у некакав бољитак који им нуде "западњаци". Уствари, циљ је био да се они баце на колена и претворе у робове, што су ови тек четврт вијека касније схватили.
Рушење Берлинског зида, 1989.
Тих година и у Југославенској Народној Армији као главном стубу СФРЈ било је неких реорганизација - бирократских претумбација које су, ако погледамо каснија дешавања, циљано рађена. Административно територија од Вардара па до Триглава је имала четири војне области са 18 корпуса сврстани у стотину бригада.
Под утицајем страних сигурносно-обавештајних служби, сепаратисти у СР Словенији и СР Хрватској добијају велику помоћ, док дипломате САД, Канаде, Велике Британије, Њемачке, Аустрије и Италије... лобирају да се призна независност двије југославенске републике у пролеће 1991. године. Било је то грубо мјешање у унутрашње проблеме једне суверене европске државе. Ако помињемо имена ту су министри: Ханс-Дитрих Геншер, Алојз Мок, Даглас Хурд...итд.
Сходно тој ситуацији где су на тлу СР Хрватске отпочела оружана дејства односно напади хрватских паравојних јединица и специјалних полицијских одреда на србска насеља из Приштине у Книн, на чело Деветог корпуса, стиже (тада) пуковник Ратко Младић. Већ октобра те 1991. због одлично одрађених борбених операција заптите становништва у зони Далматинске загоре Младић бива ванредно унапријеђен у чин генерал-мајора.
У Скопљу почетком јануара 1992. дошло је до укидања Треће војне области ЈНА, на чијем челу се налазио генерал-потпуковник Милутин Кукањац. СР Македонија је одлучила да изађе из "крње" Југославије и крене својим путем, па су се тамошње јединице ЈНА повлачиле у Србију и Црну Гору. Заправо већина посланика у Собрању (Народна скупштина) је донела ту одлуку 18. новембра 1991. и прогласила Декларацију о независности СР Македоније.
Кукањац бива одлуком Генераштаба у Београду прекомандован у Сарајево и додјељен му је чин генерал-пуковника. Тачније, он се налазио на челу Друге војне области, која је обухватала три корпуса: IV. сарајевски, V. бањалучки и XVII. тузлански. Није познато које су то стручне квалификације биле код генерала Кукањца, па је добио тако важну функцију, тим прије што је ситуација у Босни и Херцеговини такође била пред кључањем. Упућени рекоше да је умео да пише добро реферате.
Прољеће 1992. године не само у Сарајеву, већ и читавој БиХ је било врло мучно и тензије су подигнуте на највиши ниво. Муслиманска врховна тројка: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић и Харис Силајџић су већ успоставили контакте са сарајевским подземљем у коме су нашли сараднике као што су: Мушан Топаловић "Цацо", Јусуф Празина, Исмет Бајрамовић, Рамил Делалић "Ћело", Зулфо Алић... и др. Криминалци су постајали официри и генерали у муслиманској ткз. Армији БиХ.
Јука са јаранима
Пуковник Сефер Халиловић је погазио заклетву у ЈНА и годину дана раније дезертирао. Он је још средином 1991. имао већ двије велике наоружане паравојне формације: "Зелене Беретке" и "Париотска Лига". Највећим дијелом су те јединице попуњаване са бизарним кадровима тј. ликови који су имали проблем са законом: алкохоличари, коцкари, лопови, нарко дилери, убице, силеџије, пробисвијети и сл.
Циљ је био очистити прво Сарајево, а онда и остатак БиХ од србског живља... с тим да су радикални исламисти рачунали на савез са Хрватима против Срба, а онда и да Хрвате протјерају код Туђмана у Хрватску. Ово није нигдје јавно речено, али су тајно говорили на својим сједницама.
Генерал Кукањац
Догађаји у Сарајеву након 1. марта 1992. у коме су Срби постали покретне мете (пуцњава на сватове код Башчаршије), а муслимански екстремисти "ловци" без икаквих санкција показивали су не само промашај Генераштаба у Београду о постављању генерала Кукањца на мјесто команданта Друге војне области, него и трагична предсказања која су се обистинила већ 2. и 3. маја 1992. као и 15. маја у Тузли, приликом повлачења јединица ЈНА из тих градова.
Као и у свим другим војскама широм свијета, ниједан генерал је посједује мањак сујете, па да ће то признати као грешку и одрећи се и војног чина и каријере.
Сам Кукањац је у прољеће 1992. исмијавао савјет колеге му Ратка Младића, да због озбиљности ситуације извуче војнике и механизацију из касарни и измјести у планине изнад: Јахорина, Игман, Бјелашница, Трескавица, Волујак...
Управо то ме наводи на помисао, да ли би муслимански сепаратисти и паравојници били толико храбри у својим крвавим пировима, како у Добровољачкој, тако и у Пофалићима, Велешићиа, Ченгића Вили и осталим мјестима у граду на Миљацки, у коме су убијали стотине цивила лажно говорећи да је ријеч о "ћетницима".
Младић на положају
Лично мислим да не би... јер генерал Ратко Младић је био не само одлично оцијењен у војним школама, већ и лудо храбар као човјек. Својевремено је о њему казивао и генерал Славко Лисица овако:
- "Младић, к’о Младић! Стално у покрету и неустрашив. Хладнокрван и сталожен по обичају. Једанпут смо били испред усташких положаја на Прокљанском језеру код Шибеника. Он каже: ’Лијо, имаш ли гаће да се купамо!’
Није ми било до купања, већ до јела, а Младић бућ у воду, па час на леђа, час плива другим стилом. Престани са пливањем, вичем Младићу, преко су усташе, могу да нас виде и гађају...
Када се Ратко добро искупао и обукао, домаћин је спремио рибу. Посматрао сам Младића и мислио да у својој каријери нисам срео храбријег официра. И касније сам се увјерио да је тај човек ’оперисан’ од страха. Молио сам га доцније да се чува, јер ако се ми чувамо и Бог ће нас чувати...".
Колико би само живота било сачувано у прољеће те 1992. његовим постављањем Младића на мјесто команданта Друге војне области умјесто искомплексираног и препотеног Кукањца... вјерујем да би и Алијини сљедбеници одустали од рата и напада на ЈНА.
Осјети сваки лупеж кад испред себе има делију, коме не смије ништа.
Написа: Чуле
30.01.2023.