Другачији ток историје: Младић умјесто Кукањца - www.Bosna-Hercegovina.com

30. јануар 2023.


ДРУГАЧИЈИ ТОК ИСТОРИЈЕ: МЛАДИЋ УМЈЕСТО КУКАЊЦА


На прелому деценија из осамдесетих у деведесете у тадашњој Југославији дешавале су се врло чудне економско-политичке промјене. Додуше и у читавој централној и југо-источној Европи је било врло слично, јер се завршавао Хладни рат у коме су земље НАТО пакта оствариле премућство, док се Вршавски савез нестајао, баш као и СССР.

На примјер, у Чехословачкој, Пољској, Бугарској, Румунији... су извођене ткз. Обојене револуције, гдје су наивни грађани тих држава повјеровали у некакав бољитак који им нуде "западњаци". Уствари, циљ је био да се они баце на колена и претворе у робове, што су ови тек четврт вијека касније схватили.


Рушење Берлинског зида, 1989.

Тих година и у Југославенској Народној Армији као главном стубу СФРЈ било је неких реорганизација - бирократских претумбација које су, ако погледамо каснија дешавања, циљано рађена. Административно територија од Вардара па до Триглава је имала четири војне области са 18 корпуса сврстани у стотину бригада.

Под утицајем страних сигурносно-обавештајних служби, сепаратисти у СР Словенији и СР Хрватској добијају велику помоћ, док дипломате САД, Канаде, Велике Британије, Њемачке, Аустрије и Италије... лобирају да се призна независност двије југославенске републике у пролеће 1991. године. Било је то грубо мјешање у унутрашње проблеме једне суверене европске државе. Ако помињемо имена ту су министри: Ханс-Дитрих Геншер, Алојз Мок, Даглас Хурд...итд.

Сходно тој ситуацији где су на тлу СР Хрватске отпочела оружана дејства односно напади хрватских паравојних јединица и специјалних полицијских одреда на србска насеља из Приштине у Книн, на чело Деветог корпуса, стиже (тада) пуковник Ратко Младић. Већ октобра те 1991. због одлично одрађених борбених операција заптите становништва у зони Далматинске загоре Младић бива ванредно унапријеђен у чин генерал-мајора.

У Скопљу почетком јануара 1992. дошло је до укидања Треће војне области ЈНА, на чијем челу се налазио генерал-потпуковник Милутин Кукањац. СР Македонија је одлучила да изађе из "крње" Југославије и крене својим путем, па су се тамошње јединице ЈНА повлачиле у Србију и Црну Гору. Заправо већина посланика у Собрању (Народна скупштина) је донела ту одлуку 18. новембра 1991. и прогласила Декларацију о независности СР Македоније.

Кукањац бива одлуком Генераштаба у Београду прекомандован у Сарајево и додјељен му је чин генерал-пуковника. Тачније, он се налазио на челу Друге војне области, која је обухватала три корпуса: IV. сарајевски, V. бањалучки и XVII. тузлански. Није познато које су то стручне квалификације биле код генерала Кукањца, па је добио тако важну функцију, тим прије што је ситуација у Босни и Херцеговини такође била пред кључањем. Упућени рекоше да је умео да пише добро реферате.

Прољеће 1992. године не само у Сарајеву, већ и читавој БиХ је било врло мучно и тензије су подигнуте на највиши ниво. Муслиманска врховна тројка: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић и Харис Силајџић су већ успоставили контакте са сарајевским подземљем у коме су нашли сараднике као што су: Мушан Топаловић "Цацо", Јусуф Празина, Исмет Бајрамовић, Рамил Делалић "Ћело", Зулфо Алић... и др. Криминалци су постајали официри и генерали у муслиманској ткз. Армији БиХ.


Јука са јаранима

Пуковник Сефер Халиловић је погазио заклетву у ЈНА и годину дана раније дезертирао. Он је још средином 1991. имао већ двије велике наоружане паравојне формације: "Зелене Беретке" и "Париотска Лига". Највећим дијелом су те јединице попуњаване са бизарним кадровима тј. ликови који су имали проблем са законом: алкохоличари, коцкари, лопови, нарко дилери, убице, силеџије, пробисвијети и сл.

Циљ је био очистити прво Сарајево, а онда и остатак БиХ од србског живља... с тим да су радикални исламисти рачунали на савез са Хрватима против Срба, а онда и да Хрвате протјерају код Туђмана у Хрватску. Ово није нигдје јавно речено, али су тајно говорили на својим сједницама.


Генерал Кукањац

Догађаји у Сарајеву након 1. марта 1992. у коме су Срби постали покретне мете (пуцњава на сватове код Башчаршије), а муслимански екстремисти "ловци" без икаквих санкција показивали су не само промашај Генераштаба у Београду о постављању генерала Кукањца на мјесто команданта Друге војне области, него и трагична предсказања која су се обистинила већ 2. и 3. маја 1992. као и 15. маја у Тузли, приликом повлачења јединица ЈНА из тих градова.

Као и у свим другим војскама широм свијета, ниједан генерал је посједује мањак сујете, па да ће то признати као грешку и одрећи се и војног чина и каријере.

Сам Кукањац је у прољеће 1992. исмијавао савјет колеге му Ратка Младића, да због озбиљности ситуације извуче војнике и механизацију из касарни и измјести у планине изнад: Јахорина, Игман, Бјелашница, Трескавица, Волујак...

Управо то ме наводи на помисао, да ли би муслимански сепаратисти и паравојници били толико храбри у својим крвавим пировима, како у Добровољачкој, тако и у Пофалићима, Велешићиа, Ченгића Вили и осталим мјестима у граду на Миљацки, у коме су убијали стотине цивила лажно говорећи да је ријеч о "ћетницима".


Младић на положају

Лично мислим да не би... јер генерал Ратко Младић је био не само одлично оцијењен у војним школама, већ и лудо храбар као човјек. Својевремено је о њему казивао и генерал Славко Лисица овако:

- "Младић, к’о Младић! Стално у покрету и неустрашив. Хладнокрван и сталожен по обичају. Једанпут смо били испред усташких положаја на Прокљанском језеру код Шибеника. Он каже: ’Лијо, имаш ли гаће да се купамо!’

Није ми било до купања, већ до јела, а Младић бућ у воду, па час на леђа, час плива другим стилом. Престани са пливањем, вичем Младићу, преко су усташе, могу да нас виде и гађају...

Када се Ратко добро искупао и обукао, домаћин је спремио рибу. Посматрао сам Младића и мислио да у својој каријери нисам срео храбријег официра. И касније сам се увјерио да је тај човек ’оперисан’ од страха. Молио сам га доцније да се чува, јер ако се ми чувамо и Бог ће нас чувати...".

Колико би само живота било сачувано у прољеће те 1992. његовим постављањем Младића на мјесто команданта Друге војне области умјесто искомплексираног и препотеног Кукањца... вјерујем да би и Алијини сљедбеници одустали од рата и напада на ЈНА.

Осјети сваки лупеж кад испред себе има делију, коме не смије ништа.

 

Написа: Чуле
30.01.2023.






Посјећено је: 326  пута
Број гласова: 0
Просјек: 0,00


Tags:
RATKO MLADIC
MILUTIN KUKANJAC
DOBROVOLJACKA ULICA
GRAD SARAJEVO
JUZNA BOSNA
JUGOSLAVENSKA ARMIJA
ZELENE BERETKE
PATRIOTSKA LIGA
VELESICI POFALICI
PROLECE 1992
CETVRTI KORPUS
NAPAD NA KOLONU
ALIJA IZETBEGOVIC
GENERALI JNA


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

У Сокоцу премијерно приказан документарни филм Одбрана села Дрецељ

Борислав Боро Радић (1954-1992)

Огроман успјех романа Жељка Пржуља "Сами на свијету" у Русији

Сјећање на 5. април 1992 - Дан ткз. Опсаде Сарајева

Раденко Галинац (1969-1995)

Сретох мајку војника - Соколац 2021

Емисија Разбуђивање: Срушен муслимански мит о Сарајеву