Дрино водо - очи девојачке - www.Bosna-Hercegovina.com









































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 55
Два дана: 409
Седам дана: 1589
Мјесечно: 8559
Годишње: 15753
Укупно: 217958

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Гаврило Принцип (1894-1918)


Миленко Јанковић (1968-1992)


Бошко Перић Пеша (1971-1994)


Бранко Ћопић (1915-1984)


Милан Тодоровић (1968-1995)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!

5. јун 2018.


Дрино водо - очи девојачке


 

Документарнии фим "Дрино водо - очи девојачке" је прича која говори о усташком злочину над србским народом у југоисточној Босни.

Усташка јединица "Црна Легија" која је бројила 10.000 војника, под комадном крвника Јуре Францерића су у прољеће, 22. марта 1942. године кренула је у велику геноцидну офанзиву за истребљење Срба у источној Босни. Том приликом је убијено више од 6.000 Срба у околини Вишеграда. У овом злочину су учествовале и усташке јединице "Муслиманске милиције".

Уплашени србски народ кретао се из правца Олова, Сарајева, Зворника, Хан Пјеска... у збеговима ка Вишеграду, тјерајући чак и стоку и носећи најосновније ствари и драгоцјености, у нади се да ће ту, на мосту Мехмед-паше Соколовића, прећи Дрину и дочепати се Србије.

Међутим, изнемогле, преплашене и изгладнеле србске породице на ћуприји у Вишеграду је дочекивала и заустављала италијанска стража. Преко реке су пуштани само оне који су могли да плате своју слободу. Златом, стоком или неком другом вредношћу.

Остали су морали да наставе даље, низводно, бјежећи испред усташких патрола, јединица злогласне Црне легије и Муслиманске милиције козјим стазама и преко планинских превоја према Милошевићима и Старом Броду и надајући се у сламку спаса - да ће се успјети да се укрцају на скелу или у чамце на путу до слободе. Скоро мјесец и по непрегледне колоне Срба у збјеговима су одлазиле у овај Дрински кањон из кога се већина никад није вратила. Ко није умео да плива, или се утопио, или је био убијен.

У овом документарцу можете чути и видети изјаве преживелих свједока (Милоша Башовића, Милован Бакамаз, Ристо Боровчанин, Љубица Планичић...) тог ужасног злочина који је деценијама био скриван од југославенских комунистичких власти посље Другог светског рата. Тек 2008. године је подигнуто достојно спомен обиљежје за србске жртве.

Ужасан злочин у Старом Броду и Милошевићима је био мотив писцу Момиру Крсмановићу да напише свој првенац "Тече крвава Дрина" 1983. године, јер је и сам пуком срећом успио да преживи.






Посјећено је: 657  пута
Број гласова: 0
Просјек: 0,00

DOKUMENTARNI FILM
DRINO VODO OCI DEVOJACKE
PODRINJE
VISEGRAD
STARI BROD
1942
DRUGI SVETSKI RAT


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Бојан Микулић - аутор склуптура у Старом Броду на Дрини

Брано Вучетић

Причао о Пастирку: Ал' се некад добро живјело

Сјећање на дјечака Александра Обрадовића из Рогатице

1942: Стари Брод и Милошевићи

Стари Брод: Освештан спомен музеј и одржан помен за 6.000 убијених Срба

Бања Лука 5. фебруар 2017












АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."