Драган Јосиповић – Храбро срце славнога генерала Мргуда - www.Bosna-Hercegovina.com

4. април 2022.


ДРАГАН ЈОСИПОВИЋ – ХРАБРО СРЦЕ СЛАВНОГА ГЕНЕРАЛА МРГУДА


Из књиге „Дневник ратног хирурга” Др. Миодрага Лазића

Ратна 1994. година... 25. април.

Моја прича се зове Драган Јосиповић. Старешина Војске Републике Српске, командант славне бригаде Сарајевско-романијског корпуса. А тамо негде, у Србији, у питомој Војводини, његове четири девојчице. Херој, витез и Синђелић, командант славне Илијашке бригаде, ударна песница, челик и срце битке за Дрину и Горажде, осветник дринских крвавих таласа.

Ово је моја прича о једном човеку, о живом хероју, хероју рата, који чува Српство свом силином векова и крвљу предака. Од њега се непријатељу крв леди. Човек, отац четири девојчице, дошао је да се бори за српски народ.

Борио се на најтежим ратиштима, увек на првој линији, увек напред. Понекад и неколико стотина метара иза непријатељске линије. Бог за своје борце, увек испред њих и са њима. Крајишник по рођењу, Југословен по држављанству, борац ВРС.

Воле га сви. Борци обожавају. Он је отелотворење свих српских јунака. Нема га на телевизији, радију, у новинама. Увек у снопу ватре и непријатељских тромблона. Његово име је легенда и сигурност, и зато, Боже, чувај га за овај народ и ову земљу!

Он је последњи Мохиканац и Дон Кихот, он је Обилић и Косанчић. Он је срж Српства и, просто, он је јунак. Синоћ је дошао са Горажда, данас је у болници, у посети својим рањеним борцима. „Најобичнијим од обичних бораца”. Али то су његова деца, његови борци.

Седео је код мене, у соби где живим, у болници. Причали смо, причали обичне приче, два обична човека, истих судбина и мисли. Причали о деци, о људима, о нашим судбинама, о ономе што нас чека, и где смо. Скували смо кафу. Обојица пијемо доста слатку. Хирург, две године у рату, у крви до колена, и херој – ратник, две године у ватри и смрти. Седе сами, кувају кафу, у соби која је слична оним студентским.

Насмеја се што спавам на двоседу и морам као продужетак ставити столицу, за ноге, јер је лежај сувише кратак. А ја помислих – када и где он спава? У задњих двадесет пет дана једва да је једном скинуо чизме. То је борац и командант што оствари многе победе.

Причали смо обичне људске приче, а ја запамтих: „Једва купих деци половне књиге”… или: „Када заспим, а зазвони пољски телефон, прво у страху помислим да ми јављају да је неки мој борац рањен, или погинуо...”.

Драгане Јосиповићу, и Теби и себи желим да стигнемо до свог циља, до својих идеала, својих веровања. Док је таквих као што си Ти, док је Тебе, док је српског народа и српских бораца, идемо напред, и верујемо!

Још нешто, прича о Теби је моја прва прича о појединцу. Остајем дужан још једну, причу о човеку који је дао свој живот за народ и Отаџбину, и који већ живи у легенди: причу о Зорану Боровини.

Пописмо кафу са по две коцке шећера. Ниси хтео да попијеш ракију – рече да пијеш само ван рата, или кад одеш кући. А кад си задњи пут био код куће?

Лежерно, у маскирној униформи, потамнелој од прашине, блата и зноја, али с печатом снаге у живим борбеним очима, Јосиповић седе у војни ауто, махну, и оде. Где?

 

Драган Јосиповић је одликован Орденом Карађорђеве звезде.

 

Преузето са: glasregije057.com
Објављено: 26.03.2022.






Посјећено је: 118  пута
Број гласова: 0
Просјек: 0,00


Tags:
DRAGAN JOSIPOVIC
ROMANIJSKI KORPUS
BORBE NA GORAZDU
ISTOCNA BOSNA
GRAD SARAJEVO
APRIL 1994
MIODRAG LAZIC
RATNI HIRURG
BOLNICA BLAZUJ
ILIJASKA BRIGADA
SREDNJE PODRINJE
POSLEDNJI MOHIKANAC


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Ода Миодрагу Лазићу, ратном хирургу

Прича о Зорану Чабаку, Сарајлији кога муслимански медији сатанизују

Прича о Зорану Чабаку, Сарајлији кога муслимански медији сатанизују

Сјећање на ратне дане у Сарајеву: Гозба код тетке и шљемови

Борислав Боро Радић (1954-1992)

Пркосна Јањака: Пејка Медић о пријетњама, неправдама и борбама

Обиљежен Дан Илијашке бригаде у Бијељини