Божана Делић (1912-2005) - www.Bosna-Hercegovina.com









































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 206
Два дана: 689
Седам дана: 2782
Мјесечно: 10953
Годишње: 39422
Укупно: 241627

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Миленко Јанковић (1968-1992)


Никола Буковић (1961-1995)


Филип Вишњић (1767-1834)


Раденко Галинац (1969-1995)


Недељко Видаковић (1966-1994)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!

8. мај 2018.


Божана Делић (1912-2005)


Божана Делић (1912-2005), Србкиња из околине Горажда је симбол страдања србског народа у Босни и Херцеговини током рата 1990-их. Она је преживјела Други свјетски рат и дочекала да јој комшије муслимани из ратних јединица Армије БиХ убију четири сина, ћерку, унука и три зета. Тражила је годинама након рата гдје су кости њених најмилијих, али није успјела да сазна.

Умрла је 8. јуна 2005. године не дочекавши ни правду, ни истину, јер муслимански злочинци никада нису оптужени, а камоли осуђени за злочине над Србима у Горажду. 

 

Нико, Новица, Јово и Радивоје Кћерка Анђа Пејовић Божана Делић 2004. године

 

 

БИОГРАФИЈА

Божана је рођена 1912. године у источној Босни и Херцеговини, у селу Црквине, у околини Горажда. У то вријеме читава Босна и Херцеговина била је окупирана од Аустроугарске монархије, гдје је Бечки двор српроводио терор и страховладу према србском живљу.

Удала се за Владу Делића прије Другог свјетског рата и са њиме изродила ћерке: Милку, Гину и Анђу (1933) и синове: Новицу (1939), Ника (1943), Јована (1947) и Радивоја (1952). 

 

 

СТРАДАЊЕ


Почетком 1990-их година у читавој Босни и Херцеговини дошло је до великих напетости и отварања авети из прошлости Другог свјетског рата, односно усташке НДХ. Тако се и десило да су муслимани преко странке СДА добијали оружје и стварали паравојне формације (Зелене Беретке и Патриотска Лига) гдје год да су имали релативну или апсолутну већину у БиХ. Шта више, помоћ им је стизала из арапских земаља због "Џихада". Њихови планови су били давно написани у "Исламској декларацији" Алије Изетбеговића, предратног робијаша, а у то вријеме предсједника Предсједништва БиХ, који су се огледали у етнички чистој и вјерској једностраној Босни и Херцеговини.

Припадници 81. дивизије муслиманске Армије БиХ, под командом Османа Субашића, неколико дана послије великог православног празника Ђурђевдана, тачније 12. маја 1992. године напали србска села око Горажда, јер само Горажде је било стратешки јако важно место у Подрињу.

Истјерали су Божани и мужа јој Владу из куће... а прије тога су све мушкарце из села похаписли и одвели у непознатом правцу. Њихов комшија муслиман Наско Шврака из села Чивићи, дошао је код Делића да им саопшти "муштулук"... рекавши Божани како је он и његова група ноћ раније убила њиховог сина Радивоја Делића. Док јој је Хана Спаховић саопштила да је Радивоје сахрањен поред цементаре. 

 

 

ПОСЛИЈЕ РАТА

Након потписивања Дејтонског споразма 21. новембра 1995. године, Горажде је остало у саставу муслиманско-хрватске федерације, тако да се многи Срби нису могли вратити.

Тужилаштво Босне и Херцеговине већ годинама намјерно врши опструкцију за кривична дјела ратног злочина, гдје су жртве Срби, јер се тако покушава заташкати злочиначка улога муслиманског руководства у босанско-херцеговачком рату 1990-их.

Тако је и Божана Делић, умрла 8. јуна 2005. године, а да није дочекала правду за своје најмилије, који су убијени само зато што су Срби.




НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА

Глинска црква - Гудовац - Ливањско поље - Цетинград - Пребиловци - Вукашин Мандрапа - Логор Госпић

Сисак - Шушњар - Јастребарско  Вељун - Пацовски канали - Бог и Хрвати - Љубан Једнак - Стари Брод

Логор Даница - Корићка јамаЈасеновац - Међеђа - Гаравице - Усташе - Црна Легија - Керестинец - Пркос

Стара Градишка - ПаланчиштеСадиловац - Анте Павелић - Дракулић - Алојзије Степинац - Динко Шакић

Макс Лубурић - Славко Квартерник - Јуре Францетић - Крунослав Драгановић - Мирослав Филиповић

Иродови синови - Пискавица - Драксенић - Марија Почуча - Magnum Crimen - Даница Праштало

Калати - Шегестин

 

 

 

 

 

 

 

 



Посјећено је: 776  пута
Број гласова: 15
Просјек: 5,00

ZRTVE
BOZANA DELIC
1992
1941
PODRINJE
GORAZDE
VITKOVICI
USTASE
MUSLIMANSKI ZLOCINI


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Драгана Триван: Писмо погинулоj брaћи

Бојан Микулић - аутор склуптура у Старом Броду на Дрини

Логор Силос у Тарчину

Ђоко Копрвица: Фазлагићи крвопије

Логор Брчко

Раде Рогић (1956-1995)

1941: Гаравице код Бихаћа












АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."