Бог не заборавља своје мртве - www.Bosna-Hercegovina.com









































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 148
Два дана: 390
Седам дана: 2903
Мјесечно: 9015
Годишње: 101221
Укупно: 192074

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Бошко Перић Пеша (1971-1994)


Игор Кисић (1980-1994)


Вељко Миланковић (1955-1993)


Гарда Пантери (1992-2006)


Мићо Влаховић (1970-1994)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!

5. јун 2018.


Бог не заборавља своје мртве


 

Документарни филм "Бог не заборавља своје мртве" руски документарац који је настао у јесен 2014. године када су чланови Покрета руско-србског јединства преподобног Сергија Радоњешког и светог Николаја Србског, дошли 18. септембра 2014. из Русије у Београд на свечано освјећење споменика херојима Првог светског рата на Калемегдану и на Крсни ход.

Са светим иконама које су стигле из Русије, Крсним ходом је од 21. септембра до 14. октобра почео обилазак србских земљаља: Републике Србске и Републике Србије у знак сјећања на помоћ руског народа Србима током Првог свјетског рата.

Учесници Крсног хода, су обишли многе градове и светиње кроз Републику Србску, али посебну пажњу им је привукло мјесто Драксенић гдје се 14. јануара 1942. године десио незапамћени злочин над србским народом. Село Драксенић, се налази у сјеверним дјеловима Босанске Крајине, подно планине Козара, на само 8 км од комплекса Јасеновац и Доња Градина, мјесто највећег србског сратишта у историји.

Павелићеве усташе, које су предводили католички свећеници дошли су из Босанске Дубице и околних мјеста, па су тако у једном дану звјерски поклале у православној цркви најмање 360 жена и дјеце. Тако је за један дан у читавом селу мучки убијено 85 дјеце, а од тога је 47 заклано у Православној цркви. Пар људи који су успјели да преживе овај покољ су после Другог свјетског рата свједочили на суду, али комунистичке власти СФРЈ нису биле превише заинтересоване да казне починиоце, многи су се извукли. Чак шта више, православна црква у којој се десио покољ тог дана била је уништена и спаљена као и читаво село Драксенић. Док су југославенске комунистичке власти говориле да камен од цркве узимају за градњу нових кућа.

Парох Жељко Тошић говори учесницима Крсног хода о гробљу мозгова и крви... чак и о томе како у овом крају за вријеме Другог свјетског рата није било четничких формација ЈВуО, већ само партизанских јединица, које је контролисао Политбиро Комунистичке Партије Југославије.






Посјећено је: 579  пута
Број гласова: 5
Просјек: 5,00

DOKUMENTARNI FILM BOG NE ZABORAVLJA SVOJE MRTVE DRAKSENIC KOZARA DUBICA HRVATSKI ZLOCINI
USTASE CRKVA STRADANJA 1942 MALI BOZIC DRUGI SVETSKI RAT
BOSNA BOSANSKA KRAJINA


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

1942: Пискавица и Ивањска

Пeтровдaн прослaвљeн у Зaплaнику 12.07.2020

Крвава зора у Сердарима

Прича из Сарајева: Никад ми се више мајко нећеш обрадовати

Бања Лука и Драксенић 2. фебруара 2020

Бања Лука 4. фебруар 2018

Пребиловци 6. август 2016












АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."