Бањалука добила бисту Петра II Петровића Његоша - www.Bosna-Hercegovina.com







































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 215
Два дана: 742
Седам дана: 2627
Мјесечно: 8909
Годишње: 52254
Укупно: 72640

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Јован Дучић (1874 - 1943)


Вељко Миланковић (1955-1993)


Игор Кисић (1980-1994)


Филип Вишњић (1767-1834)


Споменко Гостић (1978-1993)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Божана Делић (1912-2005)


Раде Рогић (1956-1995)


Слађана Кобас (1992-2006)

28. септембар 2019.


Бањалука добила бисту Петра II Петровића Његоша


Биста је дар Српске православне цркве, поводом 800 година самосталности СПЦ и као знак захвалности граду.
 


Откривање Његошеве бисте у Бања Луци

У центру Бањалуке данас је откривена биста Петра II Петровића Његоша, дар Српске православне цркве поводом 800 година самосталности СПЦ и као знак захвалности граду.

Бисту су у дворишту Архива Републике Српске открили градоначелник Бањалуке Игор Радојичић и старјешина храма Христа Спаситеља Драган Максимовић. Биста је рад једног од највећих српских вајара Сретена Стојановића, а постамент је урадио академик Миливоје Унковић. Радојичић је истакао да је Његош једна од најзначајнијих личности у српској историји, поготово имајући у виду вријеме и околности у којима је стварао, почетком 19. вијека.

„Много идеја којима се бавио и данас су отворене, од борбе за националну слободу, очување јединства народа, обезбјеђивања закона и правде, увођења државе на просторима на којима је дјеловао, па до његових свевремених књижевних порука“,  навео је Радојичић.

Старјешина храма Христа Спаситеља Драган Максимовић истакао је да се величина једног народа мјери богатством његове историје.

„Не треба се бојати да један народ не претјера у прослављању својих светитеља и учитеља, витезова, родољуба и добротвора, већ се треба бојати да народ не затвори капију сјећања и препусти забораву имена великих и светих из рода свога“, поручио је Максимовић.

Он је нагласио да је „горостасни владика Његош ногама ходио по стјенама, а умом својим се узвишавао до небеса, рукама бранио и очувао свој народ, а срцем саосјећао бол и страдања васцјелог рода човјечјег“.

„Ова биста опомиње на слободу за коју се највише борио Његош и која је за њега од свих земаљских добара највеће добро“, додао је Максимовић.

Министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић истакла је да су бисте аутентична обиљежја важних личности чија су дјела и данас жива.

„Ово је начин да се великим људима одужимо за све што су урадили и да њихово дјело оставимо у насљедство будућим генерацијама. Културно насљеђе нешто што сви морамо поштовати“, поручила је Тривићева.

Директор Републичког секретеријата за вјере Драган Давидовић рекао је да СПЦ бисту даровала Бањалуци као израз захвалности за хармонију која већтридесетак у овом граду влада између Цркве и државе.

„Овом бистом Бањалука добија велики бисер на споју улица Светог Саве и Петра Првог Карађорђевића“, додао је Давидовић.

Директор Архива Републике Српске Бојан Стојнић рекао је да је биста дар Српске православне црквене општине Бањалука граду као знак захвалности и поводом 800 година самосталности СПЦ у чије су темеље себе уградили многи српски великани.

„Међу српским великанима је, прије свега, Свети Сава, чије име носи ова алеја у којој се споменик налази, али и Његош као пјесник, државник и владика“, каже Стојнић.

На свечаности је наступило Српско пјевачко друштво „Јединство“ из Бањалуке, а о Његошу је бесједио академик Ранко Поповић.

Свечаности су присуствовали и конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, предсједник Академије наука и умјетности Рајко Кузмановић, директори образовних и установа културе и друге угледне личности.

 

 


Извор: РТРС
26.09.2019




Посјећено је: 143  пута
Број гласова: 0
Просјек: 0,00

Оцијените нам овај чланак:




















АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."