Освештање спомен-музеја у Старом Броду код Вишеграда 07.09.2019 - www.Bosna-Hercegovina.com









































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 128
Два дана: 370
Седам дана: 2883
Мјесечно: 8995
Годишње: 101201
Укупно: 192054

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Бошко Перић Пеша (1971-1994)


Иво Андрић (1892-1975)


Раденко Галинац (1969-1995)


Филип Вишњић (1767-1834)


Споменко Гостић (1978-1993)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!

30. август 2019.


Освештање спомен-музеја у Старом Броду код Вишеграда 07.09.2019


Спомен-музеј у Стaром Броду код Вишеграда, посвећен страдању српског народа 1942. године, биће освештан 7. септембра, потврђено је данас на Организационом одбору овог догађаја.

Члан Организационог одбора протојереј ставрофор Александар Топаловић рекао је да манифестација почиње 6. септембра 2019. године у Андрићевом институту у Андрићграду гдје ће бити одржан округли сто о теми страдања Срба на Дрини на којем ће учествовати еминентни академици из Републике Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине.

- "У Храму Светог цара Лaзара и свих српских мученика у Андрићграду ће 7. септембра 2019. у 08:30 часова бити служена литургија уз присуство Његове светости патријарха српског Иринеја, Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома и више епископа Српске Православне Цркве", најавио је Топаловић.

Он је навео да ће помен мученицима јасеновачким и дабробосанским бити служен у Старом Броду, након чега ће бити освештан спомен-музеј и организован пригодан културно-умјетнички програм.

- "Надамо се да ће музеј и обиљежавање прерасти на државни ниво и да ће овај историјски музеј бити знак сјећања свим будућим генерацијама и покољењима", нагласио је Топаловић.

Спасоје Албијанић је, осим Миодрага Давидовића, један од задужбинара који су уложили новац у изградњу спомен-музеја у Старом Броду.

- "На нас двојицу је дошао Божији благослов да саградимо тај музеј и очекујем да ће ту долазити млађе генерације да уче и упознају се о својој историји и страдалничком периоду", истакао је Албијанић.

Албијанић је рекао да се након сазнања о страдању Срба на овом мјесту у њима пробудила жеља да подигну спомен-маузолеј како би на достојан начин било обиљежавано страдање српског народа.

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да ће ово бити велики догађај, не само за Републику Српску, него и читав српски народ, будући да сјећање на страдање из Другог свјетског рата не смије бити заборављено.

- "Хвала свима који су помогли изградњу меморијалног комплекса у Старом Броду. Општина Вишеград је, као и остале општине у окружењу, пружила максималну подршку", навео је Ђуревић.

Начелник општине Рогатица Милорад Јагодић рекао је да се обавеза те општине односи на путну комуникацију према Старом Броду.

- "Ту су и обавезе око смјештаја тог дана, превоза и обезбјеђења. С обзиром на то да је то један од највећих догађаја у општини Рогатица и општинама у окружењу, настојаћемо да будемо што бољи домаћини свима који дођу", истакао је Јагодић.

Начелник општине Соколац Милован Бјелица рекао је да се 7. септембра очекује велики број посјетилаца у Старом Броду, високих званица и црквених великодостојника на челу са патријархом Иринејом.

- "Српски народ треба да дође на ову манифестацију како би та слика отишла у свијет - да се не заборави и никад више не понови овакав догађај. Са Сокоца је велики број страдалих цивилних жртава, жена, дјеце, стараца, тако да смо од првог дана укључени - прикупљали смо податке и свако од нас има некога у фамилији да је ту страдао", напоменуо је Бјелица.



Састанку Организационог одбора присуствовали су и представници полиције, директор предузећа "Хидроелектране на Дрини" Недељко Перишић и други чланови одбора.

Спомен-музеј биће посвећен страдању српског народа 1942. године када је злогласна усташка јединица "Црна легија" под командом Јуре Францетића звјерски убила више од 6.000 Срба Подриња и романијског платоа.

 

 

Преузето са сајта СРНА
27.08.2019.


НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА

Глинска црква - Гудовац - Ливањско поље - Цетинград - Пребиловци - Вукашин Мандрапа - Логор Госпић

Сисак - Шушњар - Јастребарско  Вељун - Пацовски канали - Бог и Хрвати - Љубан Једнак - Стари Брод

Логор Даница - Корићка јамаЈасеновац - Међеђа - Гаравице - Усташе - Црна Легија - Керестинец - Пркос

Стара Градишка - ПаланчиштеСадиловац - Анте Павелић - Дракулић - Алојзије Степинац - Динко Шакић

Макс Лубурић - Славко Квартерник - Јуре Францетић - Крунослав Драгановић - Мирослав Филиповић

Иродови синови - Пискавица - Драксенић - Марија Почуча - Magnum Crimen - Даница Праштало

Калати - Шегестин

 

 

 

 

 

 

 

 



 




НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА

Глинска црква - Гудовац - Ливањско поље - Цетинград - Пребиловци - Вукашин Мандрапа - Логор Госпић

Сисак - Шушњар - Јастребарско  Вељун - Пацовски канали - Бог и Хрвати - Љубан Једнак - Стари Брод

Логор Даница - Корићка јамаЈасеновац - Међеђа - Гаравице - Усташе - Црна Легија - Керестинец - Пркос

Стара Градишка - ПаланчиштеСадиловац - Анте Павелић - Дракулић - Алојзије Степинац - Динко Шакић

Макс Лубурић - Славко Квартерник - Јуре Францетић - Крунослав Драгановић - Мирослав Филиповић

Иродови синови - Пискавица - Драксенић - Марија Почуча - Magnum Crimen - Даница Праштало

Калати - Шегестин

 

 

 

 

 

 

 

 



Посјећено је: 449  пута
Број гласова: 10
Просјек: 5,00

NAJAVA STARI BROD VISEGRAD BOSNA PODRINJE CRNA LEGIJA
USTASE JURE FRANCETIC HRVATSKI ZLOCINI MUSLIMANSKI ZLOCINI MLADENCI 1942


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

И крв је горела

1941: Лијевањско поље

Јелена 93

Бања Лука 5. фебруар 2017

Вишеградски мост

1992: Фочанска Јабука

Вишеград 22. мај 2016












АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."