Ода Гаврилу Пере Принципа - www.Bosna-Hercegovina.com









































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 140
Два дана: 382
Седам дана: 2895
Мјесечно: 9007
Годишње: 101213
Укупно: 192066

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Никола Буковић (1961-1995)


Митар Максимовић (1963-2002)


Недељко Видаковић (1966-1994)


Раденко Галинац (1969-1995)


Петар Кочић (1877 - 1916)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!

25. август 2020.


Ода Гаврилу Пере Принципа


Српски народ као нико
Има људи, и јунака
На ногама мријет свико
Од ропства му дража рака.
Карађорђа има змаја
Што од смрти није бјежа
Обилића љутог лава
И Милоша мудрог кнеза.
Цара Лаза, Југовиће
Умног Рада Томовога
Благородне Немањиће
Што уз крило сједе Бога.
Али има витезова
Што велика дјела чине
Преко праха и олова
Кад час куцне да се гине.
Вијек један, ево мину,
И одвише десет љета,
Запјеваћу српском сину
Који рајским вртом шета.
Бјеше храбар, соко сиви,
Са крајишких тврдих гора
Не хтје он да сужњем живи
Свакако се мријет' мора.
Са пештера и ливада
Отисн'о се пут свијета
А нанесе зла судбина
Да с левором цара срета.
Он не бјеше врбовина
Да је вјетар сваки вија
Него лоза, слободарска,
Из кршева и бобија.
То бијаше зор делија,
К'о Јанковић Стојан био,
Смиљанићу Илија би,
Радо с њим се братимио.
Срце мушко ка' у лава
Дивна стаса као вила
А на плећа ор'о крсташ
Раширио своја крила.
Под вјеђе му плам' сијева
Зорна чела, дивна лица,
А кад краче трава пјева
Рекло би се , к'о Топлица.
Такав бјеше змај огњени
Људске части, мушког кова,
Обилићев брат рођени,
Гавро Перин, из Грахова.
Кад се бјеше запалила
Зубља спаса и слободе
Он рашири своја крила
И про Дрине пређе воде.
Чету тражи да доспије
Ђе се душман огњем срета
На поприште да се бије
Са седамн'ест својих љета.
Намјера га намјерила
На војводу Танкосића
Крсташ орла тврдих крила
На јунака и кућића.
Па му Војо брижно рече:
"Требаћеш ми, расти, сине!
Ђе Миљацка вода тече
Брзих дана, догодине."
Косу, браду, он не стриже
Учи пиштољ, бомбе, школе,
Да би Босни био ближе
Злога часа и невоље.
Босни бјеху у тај земан
Руке Бечом савезане
Да је дави црна неман
Ка вук ја'ње на торине.
А Гаврило из Обљаја
Гледа кули са бедема
Злу њиховом нема краја
Биће рата, сумње нема.
Те се спреми и опаса
а опучи рујна зора
Рад слободе, ради спаса
Скинут' главу са злотвора.
Црна ноћ над градом сљеже
Ка' Мјесец у сиње море
А са четом Гавро преже
С Романије дичне горе.
"Сутра јесте Видов данак
Сутра бијем битку своју
Мог живота судњи часак
Гинем за идеју моју."
А кад свану бјела зора
Стаде Гавро сред дружине:
"За мном, браћо, на злотвора
Свакако ће да се гине!"
Нека сила га водила
Историју да сагради
Као кад је на појила
Чув'о овце од звјеради.
Распореди гује љуте
Код Миљацке хладне воде
А он бира своје путе
Ка Латинском мосту оде.
Неђељко је с бомбом оста'
Васо, Цвјетко и Данило
Грабеж и Мухамед с моста

 

А пред принца сам Гаврило.
Не би главу ту унио
Да на плећи крила има
Но би главом погинуо
Од Гаврила српског сина.
Као муња левор пуче
Клону глава царског сина
А мислио он је јуче
Нема срца у Србина.
Ту Гаврила свеза стража
На суђење све их воде
Од ропства је и смрт дража
Трновит је пут слободе.
"Ја се кајем што Софија
Живот даде и погину
Ја нијесам жену гађ'о
Већ тирјанску златну круну.
Ја убица нисам љути
Што недужне скида главе
За мене ће свијет чути
Поробљени да ме славе.
А ви што ме даровасте
Казном леденога гроба
Тиме гробом направисте
Свјетионик мога рода."
Ћесарева је армада
На обали Дрине воде
Виђе Гавро народ страда
А он у Терезин оде.
Са синџиром око рука
Бјеше грдно гледат' змаја
Савезаног горског вука
Историју што је ствара.
Три је љета у самици
И мјесеци десет више
Муче, бију, га крвници
Ал' јунаку срце дише.
А Европом огањ ратни
Потпири се и уждије
Дани бјеху прошли златни
Зло је на праг од Србије.
И четири дуга љета
Српска војска земљу брани
Са оловом Швабе срета
Брани народ од немани.
А Гаврила сплеле муке
Није с браћом на мегдану
Остао без десне руке
И у прси таји рану.
Па са својом врелом крви
Написаће једног дана:
"Не страше ме ови црви
Нити моја љута рана.
Не бојим се што умирем
Од смрти се нисам крио
Но користан ја се бринем
Да Србији нисам био.
Нисам био ни на Церу
На Мојковцу и Солуну
Дао бих и задњу зеру
Да Топличку дигох буну.
Нисам био ја у строју
На Камену Мачковоме
Да замјеним главу своју
Главом од зла и сотоне.
Праштајте ми браћо моја
С обје стране хладне Дрине
Ја бијадох другог кроја
Да не мријем ђе се гине.
Ја слободу нећу шчекат
Задња ми се ближи ура
Ал' од смрти нећу стрекат
Ја сам Принцип, нисам хуља.
Моја сјена походиће
Бечлије и двора њина
Језа вазда њима биће
Од Гаврила српског сина.
Царске главе нека знају
Док Бог суди са небеса
Српску крв кад прољевају
Јешће вук и њи'вог меса.
Нека знају освајачи
Слуге врагу и сатани
Србин је и понајјачи
Кад огњиште своје брани.
Трсите се сви душмани
Једном мога српског рода
Ми смо Срби, изабрани,
Светиња нам је слобода.
Ради' смо да изгинемо
Ђе жежени прже меци
Но да ропство оставимо
У насљеђе својој дјеци.
Ми нећемо туђе ништа
За слободу главу дамо
Своју земљу и кућишта
Ми без крви не давамо"!
Измучено клону тјело
А душа се у рај вину
Вјечно живи твоје дјело.
Слава Гаври, српском сину!

 

 

Немања Зивлак ср.
24.08.2020.






Посјећено је: 100  пута
Број гласова: 10
Просјек: 5,00

PJESME GAVRILO PRINCIP NEMANJA ZIVLAK GRAHOVO VIDOVDAN SARAJEVO
MLADA BOSNA FRANC FERDINAND AUSTROUGARSKA


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Вукови са Дрине (1992-2006)

Како је настала легендарна севдалика "Крчма у планини"

Херој из Тунела - Микајло Шимшић

Окупација Сарајева 1878. и страдање Срба у околини

Двадесет четири године Малог Зејтинлика на Сокоцу

Гаврило Принцип (1894-1918)

Страхиња Живак (1932-2014)












АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."