Као једну од ударних вијести, у термину другог Дневника, сви медији из региона бивше Југославије су пренијели скрнављење мурала ђенералу РАТКУ МЛАДИЋУ, од стране неких тамо чије ће име једино по томе бити познато.

Његошева улица у Београду

Једна реченица која је, свакоме ако има мрвицу здравог разума, запарала уши је једначење Ђенерала са Адолфом Хитлером. Поштујући исконско право на слободну ријеч, тековину цивилизације, разумијем негодовање никоговића, али не разумијем физички атак на један зид, насликани зид.

Наиме, уколико се само малчице, површно упознамо са чињеницама, које су неумољиве, долазимо до битних разлика између Адолфа Хитлера (њемачког фирера за вријеме Другог свјетског рата) и Ратка Младића (начелника Генералштаба ВРС 1990-их).

Прва и основна разлика је та што Ђенерал, ма колико га мрзили, није имао политичку снагу, а Хитлер јесте. Друга је та што је Хитлер био и војни и политички суверен вођа нацистичке Њемачке, шизофрени аутократа којем је човјечији живот био као зрно бибера.

Ђенерал је од њега био удаљен галаксијама далеко. И трећа, можда и најбитнија. Поредити једног човјека који је бранио нејач свог народа од повампирене жеље исконског зла за кидањем гркљана, са човјеком који је био то исконско зло у 20. вијеку је лудило и чиста мржња према лику Ђенерала.

Толико о чињеницама.

Вратићемо се један корак уназад, у ратну 1993. годину, кад је у Босни и Херцеговини трајао грађански рат и када су Срби покушавали да спасу живе главе пред хордама главосјеча.

Наиме, Хрвати цивили из Лашванске долине, Вареша и околних мјеста, бјежећи пред исуканим сабљама џихадиста усталих из Селимовићевог "босанског рукавца", стигли су на прве линије Војске Републике Српске. Премда су у том тренутку ВРС и ХВО сукобљене стране на крајишком, херцеговачком и другим ратиштима, Ђенерал Младић наређује да ниједном цивилу не смије фалити длака са главе.

Ово није измишљена, патетична, прича него горка истина која је запала у душник свим онима који данас атакују на лик и дјело Ђенерала Младића. Постоје необориви докази о стотинама сличних ситуација гдје се Ђенерал понио сходно кодексу официрске капе и части налик ђенералима и војводама из пређашњих ратова за слободу српског народа.

Послије свега написаног, свако ко има зрно разума запитаће се: зашто се онда скрнави његов лик у Београду?

Наиме, у Београду - ако ко не зна - постоји једно легло змија присојница. Иначе у мојој Крајини ми то називамо - врућњак! Београдски врућњак је искључиво уперен против свега оног што је чисто и искрено у српском народу. Против свих идеала и здравих идеја. Парадоксално је и то, да људи, ако се могу назвати људима, који данас и јуче дивљају над муралом Ђенерала, имају толико личних непочинстава да би у свакој земљи у најмању руку били законски санкционисани.

Но да не бих прешао у - ad hominem - обрачун, задржаћу се на - Historia magistra vitae!

Све су прилике да ти празномозговићи и скутоноше сваког оног ко им понуди шаку зоби нису читали историју Срба. Да јесу, упознали би се са тиме да је један Синан-паша спалио мошти Светог Саве да уништи Светосавље код Срба!

На сву жалост њихову, Свети Сава и Светосавље никад живље није било код Срба.

Осликавање мурала на фасадама градова у Републици Србији и Републици Српској, је јасан показатељ да ма шта мислила власт, народ познаје праведника. Могу, уз прећутну дозволу, ти несрећници да унишавају мурале по фасадама. Могу ако им се допусти.

Но, како и чиме ће да префарбају и униште живо сјећање у глави сваког слободног Србина? Вјековима нам крече по иконама а оне никад јасније!

Вјековима нам каљају Цара Лазара а он никад чистији!

Годинама нам понижавају ЂЕНЕРАЛА РАТКА МЛАДИЋА, а он никад већи и само се питам кад се та величина из очију српског народа распе као пшеница по узораној њиви, знају ли шта ће нићи из те здраве и слободарске њиве?

Да не буде као и безброј пута до сада :

"...Биће Турком по Медији мука...!"
 

Аутор: Немања Зивлак, с. р.

14.11.2021.