Митар Максимовић (1963-2002) - www.Bosna-Hercegovina.com





































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 74
Два дана: 245
Седам дана: 800
Мјесечно: 2879
Годишње: 13649
Укупно: 13649

Највише посјета
25.7.2018 715




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Митар Максимовић (1963-2002)


Вукови са Дрине (1992-2006)


Никола Буковић (1961-1995)


Споменко Гостић (1978-1993)


Мићо Влаховић (1970-1994)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Брано Вучетић


Страхиња Живак (1932-2014)


Вукашин Клепачки (1894-1943)

6. јун 2018.


Митар Максимовић (1963-2002)


Рођен је у селу Доње Забрђе код Угљевика 10. октобра 1963. године. Био је предсједник Борачке организације Републике Србске. Погинуо је 2002. године у саобраћајној несрећи (39 година). За собом је оставио супругу Љиљану, кћерку Божану и сина Душана.

Његово село родно село Забрђе је иначе током Другог свјетског рата претрпело страшне губитке, јер су преко 200 мјештана усташе одвеле у логоре, а остатак становништва је био изложен великом покољу немачких СС јединица.

Прије рата био страствени љубитељ ногомета играо у локалном клубу „Мајевица“ из Забрђа. Његове квалитете тада примјећује и доста познатији клуб "Рудар“ из Угљевика.

По отпочињању ратних дејстава у СР Хрватској, као добровољац одлази са рођаком Ралетом у Книн 26. септембра 1991. године, да помогне својој браћи у Крајини и тако постаје борац Прве Бенковачке бригаде. Истакавши се својом храброшћу током борби за Книн и Бенковац, добија унапређење у командира чете. У родни крај се враћа после девет месеци, када муслимани нападају Угљевик.

Освојио је релеј Столице на Мајевици, 10. априла 1992. године што је било веома значајно за медијско извештавање србског становништва у БиХ, а потом формира елитну борбену групу „Обилићи“. Посље неког времена Мандина јединица за брза дејства преименује се у „Лавове са Мајевице“. Јединица је у свом саставу имала и до 600 бораца. „Лавови са Мајевице“ имали су 52 погинула и 180 рањених бораца.

Јединица обилази и многа друга бојишта, сем Мајевичког. Истакла се у ослобађању Коридора јуна 1992. године, тачније у борбама за Брчко, борбама на Озрену, Сарајевско ратиште и многим другим. Манда је између осталог, одликован и орденом Милоша Обилића.

Његова јединица је 30. маја 1992. претрпела највеће губитке када су у Сељубљу Пољу, према Тузли наишли на минско поље. Том приликом су имали 6 мртвих и 28 рањених бораца. Исто тако када је Војвода Мандо лежао рањен у болници, пропушио је када је чуо да су његови борци лоше прошли на Висачи, спасавајући 70 опкољених мјештана.

Накона рата је био предсједник Скупштине Општине Угљевик и предсједник Борачке организације Републике Србске. Након саобраћајне несреће 2002. године, под неразјашњеним околностима, многобројни поштоваоци су се одужили Максимовићу се 27. децембра 2007. године подигавши му спомен-бисту у центру Угљевика.

Пјевач крајишке музике Мирко Пајчин, алиас Баја Мали Книнџа је на свом албуму "Глуви барут" отпјевао једну пјесму посвећену Војводи Манди под насловом "Препелице", која је врло брзо постала велики хит и ван граница Републике Србске. А исто тако добар део своје књиге Младен Кртлина "Витезови на олтару отаџбине" посвећује Војводи Манди и његовој храброј јединици.

 




Посјећено је: 109  пута
Број гласова: 5
Просјек: 5,00

Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Бошко Перић Пеша (1971-1994)

Вељко Миланковић (1955-1993)

Вукови са Дрине (1992-2006)

Зоран Боровина (1952-1992)

Игор Кисић (1980-1994)

Мићо Влаховић (1970-1994)












 


 

 

Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."