Митар Максимовић (1963-2002) - www.Bosna-Hercegovina.com

6. јун 2018.


МИТАР МАКСИМОВИЋ (1963-2002)


Митар Максимовић је рођен у селу Доње Забрђе код Угљевика 10. октобра 1963. године. Био је предсједник Борачке организације Републике Србске. Погинуо је 2002. године у саобраћајној несрећи (39 година).

За собом је оставио супругу Љиљану, кћерку Божану и сина Душана.

Његово село родно село Забрђе је иначе током Другог свјетског рата претрпело страшне губитке, јер су преко 200 мјештана хрватске и муслиманске усташе одвеле у концентрационе логоре, а остатак становништва је био изложен великом покољу њемачких СС јединица.


Благо оном ко довијека живи...

Прије рата Митар Максимовић је био страствени љубитељ ногомета и играо у локалном клубу „Мајевица“ из Забрђа. Његове квалитете тада примјећује и доста познатији клуб "Рудар“ из Угљевика, па је прешао тамо да игра.

 

РАТНИ ДАНИ

По отпочињању ратних дејстава у СР Хрватској, као добровољац одлази са рођаком Ралетом у Книн 26. септембра 1991. године, да помогне својој браћи у Крајини и тако постаје борац 1. Бенковачке бригаде. Истакавши се својом храброшћу током борби за Книн и Бенковац, добија унапређење у командира чете. У родни крај се враћа посље девет мјесеци, када муслимани нападају Угљевик.

Освојио је релеј Столице на Мајевици, 10. априла 1992. године што је било веома значајно за медијско извјештавање србског становништва у БиХ, а потом формира елитну борбену групу „Обилићи“.

Након неког времена Мандина јединица за брза дејства мијења назив у „Лавове са Мајевице“. Јединица је у свом саставу имала и до 600 бораца.

„Лавови са Мајевице“ имали су 52 погинула и 180 рањених бораца.

Јединица обилази и многа друга ратишта сем Мајевичког.

Истакла се у ослобађању Коридора јуна 1992. године, тачније у борбама за Брчко, борбама на Озрену, Сарајевско ратиште и многим другим.

Војвода Мандо је између осталог, одликован и Орденом Милоша Обилића.


Војвода Мандо са саборцима

Његова јединица је 30. маја 1992. претрпела највеће губитке када су у Сељубљ Пољу, према Тузли наишли на минско поље. Том приликом су имали 6 мртвих и 28 рањених бораца. Исто тако када је Војвода Мандо лежао рањен у болници, пропушио је када је чуо да су његови борци лоше прошли на Висачи, спасавајући 70 опкољених мјештана.

На Романији је 13. маја 1993. године добио титулу четничког војводе.

 

ПОСЛИЈЕ РАТА

Накона рата је Митар Максимовић је био предсједник Општине Угљевик и предсједник Борачке организације Републике Србске. Радио је на промоцији истине о страдању србског народа у Босни и Херцеговини, као и хуманитарне активности за помоћ својим саборцима.

За живота је постао легенда!

Погинуо је у саобраћајној несреће 27. децембра 2002. године, под неразјашњеним околностима, тако што је његовом аутомобилу отказале кочнице.

Многобројни поштоваоци његова лика и дјела су се одужили Максимовићу пет година касније подигавши му спомен-бисту у центру Угљевика.

 

ЗАОСТАВШТИНА

Пјевач крајишке музике Мирко Пајчин, алиас Баја Мали Книнџа је на свом албуму "Глуви барут" отпјевао једну пјесму посвећену Војводи Манди под насловом "Препелице", која је врло брзо постала велики хит и ван граница Србске Републике Босне и Херцеговине.

А исто тако добар дио своје књиге Младен Кртлина "Витезови на олтару отаџбине" посвјећује Војводи Манди и његовој храброј јединици.

БОРС из Угљевика организије малоногометни меморијални турнир са његовим именом, још од 2003. године. Касније је покренута и Меморијална трка Митар Максимовић Мандо.

РТРС је снимио један документарни фим "Мандини лавови" у фебруару 2016. године, гдје његови саборци причају о свом команданту Митру Максимовићу, али и ратни пут специјалне јединице у оквиру 1. мајевичке бригаде Источнобосанског корпуса ВРС.


Споменик Војводи Манди у Угљевику

 






Посјећено је: 3937  пута
Број гласова: 76
Просјек: 4,75


Tags:
HEROJI
JUNACI
MITAR MAKSIMOVIC
VOVJODA MANDO
MAJEVICA
UGLJEVIK
VRS
MANDINI LAVOVI


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Споменко Гостић (1978-1993)

Зоран Боровина (1952-1992)

Бошко Перић Пеша (1971-1994)

Вељко Миланковић (1955-1993)

Игор Кисић (1980-1994)

Миленко Јанковић (1968-1992)

Обaрaњe НAТО aвионa Мираж 2000Н-К2 изнaд Пaлa 1995. годинe