Миленко Јанковић (1968-1992) - www.Bosna-Hercegovina.com

14. август 2020.


МИЛЕНКО ЈАНКОВИЋ (1968-1992)


ПОГИНУО ДА СПАСИ САБОРЦА!

Миленко Јанковић звани Мишо, од оца Станка и мајке Зорке рођен је 26. маја 1968. године у селу Локањ, општина Зворник, на истоку Босне и Херцеговине. Његови родитељи имају поред њега још једну кћерку.

 

ДЈЕТИЊСТВО И ШКОЛОВАЊЕ

Миленко је одрастао у Локању, али је основну школу ишао у сусједно село Пилица. Средњу школу је похађао у Каракају, али није матурирао већ је отишао у Нови Сад. Тамо се запослио и често долазио у родни крај за који је био везан.

Редовни војни рок у ЈНА је одслужио 1988/1989 у Београду, тачније у касарни Јаково, гдје је био род: Противваздушна одбрана. Није био ожењен.

 

РАТНИ ПУТ

Када је започет рат на простору Босне и Херцеговине почетком деведесетих година 20. вијека, он се вратио у Локањ.

Пријавио се војном одсјеку у Зворнику, гдје је првобитно постао припадник Територијалне одбране Зворника, пошто је Зворничка бригада формирана тек почетком јуна 1992. године.

Касније је Миленко распоређен у минобацачки вод при Зворничкој бригади у саставу Дринског корпуса ВРС.

Средином јула 1992. године у зони Карауле водиле су се жестоке битке са муслиманским снагама, а Миленкова јединица, гдје је било пуно добровољаца је послата на испомоћ.

 

ПОГИБИЈА

Дана 14. јула 1992. наш Миленко храбро гине, тако што је у јеку борбе видео да му је саборац тешко рањен и он покушава да га спасе. То је иначе био школски друг његове сестре кога је Миленко дорбро познавао. Знао је да он има већ кћерку и још једно дијете на путу.

Један рафал са муслиманске стране из аутоматске пушке Миленка је покосио, али он није пао, већ се ослонио на пушку и тако погинуо. Овај саборац кога је спасавао умро је на путу до болнице, јер је много крви изгубио.

Тог дана је са њим још тројица сабораца погинули: Стеван, Петар и још један. Они су заправо упали у засједу. Један саборац је успио да преживи и исприча породици детаље погибије.

 

ЗАОСТАВШТИНА

Миленко је на врату је стално носио један златни ланчић од дјевојке коју је волео и планирали су свадбу.

Она је послије његове погибије остала у добрим односима са Миленковим родитељима и редовно их посјећивала, а Миленков гроб обилазила.

Миленко Јанковић је постхумно је одликован Медаљом заслуга за народ. Био је једна од првих жртава у Доњем Локању.






Посјећено је: 666  пута
Број гласова: 0
Просјек: 0,00


Tags:
HEROJI
ZVORNIK
ZVORNICKA BRIGADA
LOKANJ
1992
PODRINJE
BOSNA
VRS
JUNACI
MILENKO JANKOVIC


Оцијените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:

Зоран Боровина (1952-1992)

Горњe Рaтково: Причa о вриjeдноj и срeћноj породици Кочић

Сјећање на дјечака Александра Обрадовића из Рогатице

Милан Тодоровић (1968-1995)

Освештање спомен-музеја у Старом Броду код Вишеграда 07.09.2019

Извјештај из Рогатице 4. јула 2021 - Поход на Црквине

Братунац и Сребреница 7. јула 2018