Ко смо ми - Bosna-Hercegovina.com





































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 91
Два дана: 262
Седам дана: 817
Мјесечно: 2896
Годишње: 13666
Укупно: 13666

Највише посјета
25.7.2018 715




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Мићо Влаховић (1970-1994)


Игор Кисић (1980-1994)


Вукови са Дрине (1992-2006)


Никола Буковић (1961-1995)


Вељко Миланковић (1955-1993)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Слађана Кобас (1992-2006)


Вукашин Клепачки (1894-1943)


Олга Драшко

О нама



Портал www.Bosna-Hercegovina.com је један од сајтова на интернет небу који има за циљ да промовише историју и географију, културу и насљеђе, путовања и хуманитарне акције, страдање и голготу србског народа у Босни и Херцеговини.

Босна земља наших очева

Босна и Херцеговина је стољећима насељена србским живљем о чему свједоче бројни културно-историјски споменици, називи мјеста, ријека, планина... Још у Средњем вијеку Босна и Херцеговина су биле под утицајем србске средњовјековне династије Немањића, који су подизали велики број православних манастира на тлу Босне и Херцеговине, али и сусједне Далмације. Босански краљ Твртко Котроманић је био из србске феудалне породице. Срби су тада чинили већину становништва у Босни и Херцеговини, преко 90 процената.

Најездом Турака Османлија из Мале Азије, на Балканско полуострво све хришћанске земље потпадају под њихов утицај и постају дио њиховог царства. Босна је пала 1436. године, а Херцеговина 1481. године. Управо су Турци донијели исламску религију у ове крајеве. Спроводили су терор и страховладу према Србима великих размјера. Потурчавали су србску дјецу, отимали жене (прва брачна ноћ), отимали љетину (трећина приноса), рушили и палили православне цркве итд. Један дио србског народа је напуштао своја огњишта и селио се на сјевер или запад у Аустроугарску. Они који су остали често су дизали устанке (Невесињска пушка 1875.) и буне, борили се против османлијског терора.

Berlinski kongres

На Берлинском конгресу јула 1878. године Велике силе дозвољавају Аустроугарској да уђе са својом војском у Босну и Херцеговину, а да посље 30 година је присвоји. То је довело до бјежања Турака у Малу Азију... умјесто да терор престане, Бечки двор је наставио да угњетава Србе, што је резултирало стварањем Младе Босне, револуционарне организације с' почетка 20. вијека. Младобоснаци су извршили Видовдански атентат у Сарајеву на аустријског престолонасљедника и надвојводу Франца Фердинанда 1914. године. То је био повод Хазбуршкој монархији да нападне Краљевину Србију и тако је започео Први свјетски рат... Велико страдање и голгота Срба са обје стране Дрине, јер Бечки двор је прогонио Србе и у Босни и Херцеговини, чак је основао и концетрациони логор у Добоју.

Након пробоја Солунског фронта у јесен 1918. године србска војска је ослободила јужнославенске земље све до Алпа и створена је Краљевина Срба Хрвата и Словенаца, која је врло брзо подијељена на бановине. Босна и Херцеговина су биле у више бановина: Врбаска, Приморска, Дринска...

Okupirana Kraljevina Jugoslavija

Нападом Њемачке и Италије са њиховим савезницима априла 1941. године почела је нова голгота Срба, а читава Босна и Херцеговина је потпала под усташку НДХ, гдје су поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац спроводили геноцидне идеје против Срба, Јевреја и Рома по налогу Ватикана (папска држава)... Бројна стратишта из тога времена су: Стара Градишка, Гаравице код Бихаћа, Корићка јама, Стари Брод крај Вишеграда, Оштра Лука код Санског Моста, Сребреница, Купрес, Мостар, Дракулић код Бања Луке, Пребиловци код Чапљине итд. Послије ослобођења 1946. године југославенске комунистичке власти су забрањивале да се причао геноциду над Србима. Штавише, многе јаме по Херцеговини гдје су бацани Срби су забетониране 1950-их година... а откопавање је почело тек 1990. године пред сами распад социјалистичке Југославије.

Југославенски комунисти су радили на разбијању србског националног корпуса, а у прилог томе говори и признавање муслимана као нације 1975. године. То је довело да се почетком 1990-их у Босни и Херцеговини покрене нови троипогодишњи рат, под утицајем међународних фактора. Срби су се опет нашли на удару по трећи пут у 20. вијеку.

Deveti Januar

У Сарајеву је 9.  јануара 1992. године проглашена Србска Република Босна и Херцеговина. Муслимани и Хрвати су већим дијелом босанско-херцеговачког рата били савезници портив Срба, иако су Срби 1992. године имали више од 70% територије. И не само то, чланице НАТО пакта су помагале муслимане и Хрвате. Рат је завршен Дејтонским споразумом 21. новембра 1995. године, по коме је Босна и Херцеговина подјељена на два ентитета: Република Српска 49% и МХ Федерација 51%... И не само то, Срби су морали напустити пет сарајевских општина, што је довело до егзодуса преко 120.000 Срба фебруара и марта 1996. године.

Многи припадници хрватских и муслиманских (пара)војних су починили злочине над Србима, али хашко и босанско-херцеговачко тужилаштво одбија да их процесуира или доноси пресуде којима се ругају правди и жртвама.

Bradina spomenik

Данас у Босни и Херцеговини влада привидан мир, јер је међународна заједница сљепа за мјеста гдје се отворено окупљају вехабије (муслимански вјерски фанатици)... док је економска ситуација јако лоша, што доводи до одлива становништва у западноевропске и прекоокеанске земље.

Наша мисија и визија је да зауставимо Дејтонску пропаганду, по којој је наша земља подијељена на пола.



Ако имате неки савјет или пак идеју за заједничко дјеловање, а да то нема везе са политиком или позивом на рат, слободно нас контактирајте путем електронске поште:


kontakt@bosna-hercegovina.com




или пошаљите нам поруку путем формулара доље.


Ваше име
Емаил
Телефон
Порука



        



















 


 

 

Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."