Етнос - Bosna-Hercegovina.com





































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 84
Два дана: 255
Седам дана: 810
Мјесечно: 2889
Годишње: 13659
Укупно: 13659

Највише посјета
25.7.2018 715




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Вељко Миланковић (1955-1993)


Раденко Галинац (1969-1995)


Бошко Перић Пеша (1971-1994)


Филип Вишњић (1767-1834)


Мићо Влаховић (1970-1994)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Вукашин Клепачки (1894-1943)


Божана Делић (1912-2005)


Раде Рогић (1956-1995)

ОЈ ЛИВАДО РОСНА ТРАВО...


Етно значи традиционално, изворно, онако како су наши преци, наши ђедови и баке живјели, радили, пјевали, облачили се... Етно стваралаштво Босне и Херцеговине спада у ред најизворнијих етноса Европе. Босанско-херцеговачки мелос је изузетно распрострањен на читавом Балканском полуострву.

Бројна су културно-умјетничка друштва, ансамбли, хорови, групе, народни пјевачи који пјевају босанско-херцеговачки мелос, који представља мјешавину крајишке ојкаче, херцеговачке ганге и босанске севдалинке.

 Најпознатији етно извођачи музике Босне и Херцеговине су: Силвана Арменулић, некрунисана краљица босанског мелоса, Недјељко Билкић из Бугојна, Зора Дубљевић...

Од етно група се издвајају: Србско црквено-пјевачко друштво "Србадија" из Бијељине које постоји 120 година, затим Женски камерни хор "Бањалучанке" са скоро пола вијека успјешног рада. Од млађих снага ту се издвајају: Етно група "Траг" из Бања Луке, затим женски пјевачки хор "Света Анастасија" из Требиња, који двије деценије баштини етно музику читавог Балкана, као и Етно група "Ива" из Добоја и други.

Неке од најпознатијих босанско-херцеговачких пјесама су: "У лијепом старом граду Вишеграду", "Дуни вјетре мало са Неретве", "Мјесечина", "Ој Крајино", "Кад лијевчанско жито заталаса", "Дрино водо, жубора ти твога", "Расти, расти мој зелени боре", "Мостарски дућани", "С оне стране Пливе", "Крчма у планини" и др...

Поред тога, постоје и етно фестивали који баштине босанско-херцеговачки етнос, као што су: "Козарски етнос", који се одржава почетком јула мјесеца у Бањалуци, још од 2005. године... Затим фестивал младих гуслара у Невесињу, Приједору... Постоје дјечији фестивали етно стваралаштва у Бањалуци, Зворнику. Чувена Косидба у Мркоњић Граду...
 
На овој страници ћемо презенотвати културно-умјетничко стваралаштво, традицију и обичаје, а на вама је да то послушате, уживате и подјелите на интернету, како би људи чули како звучи музика народа из кога су потекли... јер као што каже народна пословица:

"Није срамота учити туђе обичаје,
већ заборавити своје"
.



Eтно групa Трaг
Ђоко Копрвица: Фазлагићи крвопије
















 


 

 

Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."