Етнос - Bosna-Hercegovina.com

ОЈ ЛИВАДО РОСНА ТРАВО...


Етно значи традиционално, изворно, онако како су наши преци, наши ђедови и баке живјели, радили, пјевали, облачили се... Етно стваралаштво Босне и Херцеговине спада у ред најизворнијих етноса Европе. Босанско-херцеговачки мелос је изузетно распрострањен на читавом Балканском полуострву.

Бројна су културно-умјетничка друштва, ансамбли, хорови, групе, народни пјевачи који пјевају босанско-херцеговачки мелос, који представља мјешавину крајишке ојкаче, херцеговачке ганге и босанске севдалинке.

 Најпознатији етно извођачи музике Босне и Херцеговине су: Силвана Арменулић, некрунисана краљица босанског мелоса, Недјељко Билкић из Бугојна, Зора Дубљевић...

Од етно група се издвајају: Србско црквено-пјевачко друштво "Србадија" из Бијељине које постоји 120 година, затим Женски камерни хор "Бањалучанке" са скоро пола вијека успјешног рада. Од млађих снага ту се издвајају: Етно група "Траг" из Бања Луке, затим женски пјевачки хор "Света Анастасија" из Требиња, који двије деценије баштини етно музику читавог Балкана, као и Етно група "Ива" из Добоја и други.

Неке од најпознатијих босанско-херцеговачких пјесама су: "У лијепом старом граду Вишеграду", "Дуни вјетре мало са Неретве", "Мјесечина", "Ој Крајино", "Кад лијевчанско жито заталаса", "Дрино водо, жубора ти твога", "Расти, расти мој зелени боре", "Мостарски дућани", "С оне стране Пливе", "Крчма у планини" и др...

Поред тога, постоје и етно фестивали који баштине босанско-херцеговачки етнос, као што су: "Козарски етнос", који се одржава почетком јула мјесеца у Бањалуци, још од 2005. године... Затим фестивал младих гуслара у Невесињу, Приједору... Постоје дјечији фестивали етно стваралаштва у Бањалуци, Зворнику. Чувена Косидба у Мркоњић Граду...
 
На овој страници ћемо презенотвати културно-умјетничко стваралаштво, традицију и обичаје, а на вама је да то послушате, уживате и подјелите на интернету, како би људи чули како звучи музика народа из кога су потекли... јер као што каже народна пословица:

"Није срамота учити туђе обичаје,
већ заборавити своје"



Eтно групa Трaг
Како је настала легендарна севдалика "Крчма у планини"
Ђоко Копрвица: Фазлагићи крвопије