Почетак - Bosna-Hercegovina.com









































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 144
Два дана: 556
Седам дана: 1857
Мјесечно: 8938
Годишње: 30326
Укупно: 232531

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Миленко Јанковић (1968-1992)


Никола Буковић (1961-1995)


Јован Дучић (1874 - 1943)


Борислав Боро Радић (1954-1992)


Мићо Влаховић (1970-1994)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


ПОМАЖЕ БОГ РОДЕ ПРАВОСЛАВНИ!


Сјећање на баба Тривнуну - динарску вучицу


Размишљам о Тривуни мојој, покојној. Које је она дестинације свјетске видјела осим Баната у процесу колонизације? Велико Банатско Село, Зрењанин и успутне станице. Мислим да је то све што је од путешествија прошла у свом 70-годишњем животу. Најсрећнија је била кад су се породично одупријели послијератном насилном пресељењу...
Датум објаве: 09.04.2021 .... Број посјета: 42 .... Број гласова: 0 .... Просјечна оцјена: 0,00

Кад смрт проговори сувише гласно (Добојским жртвама)


Ослушкујући нечујно херојску знамен, дозивам и будим уснули српски род на незаборав жртве предака што блиједи, jер је њихов судњи небески лет, чојства плод. У вријеме повлачења сербске војске кад под аустријском чизмом им свитала зора. Из Пљеваља летјеше ко птице без крила паћенички лет у гнијездa Добојских логора.
Датум објаве: 08.04.2021 .... Број посјета: 32 .... Број гласова: 0 .... Просјечна оцјена: 0,00

Крстић у порубу (одлакзак из Зенице)


А шта да понесем? Стојим разапета, у руци ми црна врећа сашивена, у порубу скривен крстић од дрвета, у стомаку спава беба нерођена. Спаковаћу дјелић оних срећних дана, умотаћу сину млијека и погаче, одглумићу како могу све то сама. А тако ме страх, тако ми се плаче.
Датум објаве: 02.04.2021 .... Број посјета: 25 .... Број гласова: 5 .... Просјечна оцјена: 5,00

Ненаду Милкићу годишња награда УКРС за најбољу књигу у 2020 години


Годишњу награду Удружења књижевника Републике Српске за 2020. годину додјељујемо Ненаду Милкићу за роман „Кости“, прву књигу замишљеног четворокњижја под насловом Погром, у ауторском издању. Ненад Милкић у роману Кости приповједачки увјерљиво, умјетнички сугестивно и снажно приказује сложене ратне прилике у Сарајеву, у периоду 1992–1995. године.
Датум објаве: 31.03.2021 .... Број посјета: 49 .... Број гласова: 0 .... Просјечна оцјена: 0,00

Огроман успјех романа Жељка Пржуља "Сами на свијету" у Русији


Писaц из Источног Сaрajeвa Жeљко Пржуљ добитник je прeстижнe нaгрaдe Цeнтрaлнe грaдскe jaвнe библиотeкe “Влaдимир Мajaковски” из Сaнкт Пeтeрбургa зa нajбољу књигу у 2020. години вaн руског говорног подручja. Њeгов ромaн “Сaми нa свиjeту”, коjи говори о ужaсу рaтa у Сaрajeву дeвeдeсeтих годинa прошлог вeкa, по оцeни читaлaцa из цeлог свeтa...
Датум објаве: 15.03.2021 .... Број посјета: 261 .... Број гласова: 5 .... Просјечна оцјена: 5,00

Дунђeрски – нajвeћи вeлeпосeдници Aустроугaрскe


Причa о породици Дунђeрски je своjeврснa филмскa сaгa о српским Кaрингтонимa. Причa с' тужним крajeм, jeр тaко сe зaвршaвa животни пут нajбогaтиje српскe породицe у моћноj Aустроугaрскоj, крaљeвоj и Титовоj Jугослaвиjи. A онa почињe овaко. Нeгдe 1750. лето, нeку годину рaниje или кaсниje, тaчaн дaтум ниje познaт, нeки Aврaм из Гaцкa...
Датум објаве: 12.03.2021 .... Број посјета: 39 .... Број гласова: 0 .... Просјечна оцјена: 0,00

Манастир Карно код Сребренице


Манастир Карно је древна Немањићка задужбина из XIII вијека, посвећен је Покрову Пресвете Богородице. На мјесту данашњег Храма по предању се налазио Манастир који је страдао у вријеме доласка Турака Османлија у ове крајеве. Градња данашњег Храма Покрова Пресвете Богородице започета је 1893. године, а завршена је 1896. Године. Осветио га је митрополит Николај (Мандић)...
Датум објаве: 02.03.2021 .... Број посјета: 99 .... Број гласова: 5 .... Просјечна оцјена: 5,00

Једна тужна сарајевска прича, са срећним крајем


Јуче је био 1. март... рођендан моје Гордане, то ми је сестра од ујака за коју сам много везана. Пошто имам два старија брата, а нисам имала рођену сестру, ја сам моју Гоцу доживљавала као да ми је рођена млађа сестра. Иако није више међу живима скоро три деценије, ја се никада нисам помирила са тим да је више нема.
Датум објаве: 02.03.2021 .... Број посјета: 558 .... Број гласова: 29 .... Просјечна оцјена: 4,83

Сјећање на ђеда Драгу: Одбјегли лик из бајке


Још нисам срео човјека, који је више волио дјецу и животиње, од мог ђеда Драге. Више је личио на неког лика одбјеглог из неке бајке, већ на људе који данас живе. Рођен је у Пазарићу код Сарајева 1918. године. Други свјетски рат дочекао је као војник у Мостару. Из Мостара је побјегао одмах по капитаулацији и дошао кући. Кући је био све док је имао дувана...
Датум објаве: 29.01.2021 .... Број посјета: 492 .... Број гласова: 26 .... Просјечна оцјена: 4,33

Документарно-играни филм "Коридор 92"


Докумeнтaрно-игрaни филм "Коридор 92" бaви сe хронологиjом jeднe од нajзнaчajних битака Воjскe Рeпубликe Српскe - битком зa пробоj коридорa у Посaвини. Билa je то биткa коja je дeфинисaлa дaљу судубину Рeпубликe Српскe, биткa коja je споjилa зaпaдни и источни дио Српскe, биткa коja je поново успостaвилa вeзу Бaњaлукe и Книна сa Биjeљином и Бeогрaдом.
Датум објаве: 23.01.2021 .... Број посјета: 89 .... Број гласова: 5 .... Просјечна оцјена: 5,00

Утисци о роману "Кости" Ненада Милкића


Ненад Милкић, писац из Малог Зворника је крајем 2020. године објавио своју нову књигу "Кости" из четверокњижја "Погором". То је роман који је бави Сарајевом за вријеме босанско-херцеговачког рата 1990-их година, када су Срби и поред надљудских напора да одбране свој кућни праг једним потписом у Дејтону отјерани у беспуће и неизвјесност.
Датум објаве: 23.01.2021 .... Број посјета: 302 .... Број гласова: 5 .... Просјечна оцјена: 5,00

Херојски санитет 1. сарајевске бригаде ВРС који нико не помиње


Довољно сам стар да се сјећам ко је тад био мој херој. Сјећам се покојних Милета Радана, Моме Пандуревића, доктора Ристића, доктора Матића. Сјећам се покојне Свјетлане Елаковић, Јелене Бабић. То су били прави хероји у бијелом, уствари у маскирном. Тих и таквих људи желим да се сјећам... Поносан сам на њих! Штета је да ова прича остане неиспричана. Не постоји ни табла на кући гдје је био санитет.
Датум објаве: 27.12.2020 .... Број посјета: 398 .... Број гласова: 10 .... Просјечна оцјена: 5,00

Једна сарајевска прича од прије рата


Причe о Сaрajeву кaо о мултиeтничком грaду су причe зa мaлу дjeцу. Срби су убиjaни у свим рaтовимa тaко дa их дaнaс имa врло мaло. Jeврejи су истрeбљeни и могу сe нa прстe изброjaти. У бившоj зeмљи пa и дaнaс jeдини мултиeтнички грaд jeстe биjо и остaо Бeогрaд. Нисaм вишe никaдa посjeтио Сaрajeво и нeмaм нaмjeру. Нeкa гa посјeћуjу они коjи гa смaтрajу мултиeтничким. Нeкa хвaлa. Добро сaм гa упознaо.
Датум објаве: 10.12.2020 .... Број посјета: 570 .... Број гласова: 59 .... Просјечна оцјена: 4,91

Сјећање на дјечака Александра Обрадовића из Рогатице


Као што Озрен има Споменка Гостића, а Требиње Александра Маслешу, који су као најмлађи борци Војске Републике Српске погинули у Одбрамбено-отаyбинском рату, тако и Рогатица има свог Александра Обрадовића који је живот дао бранећи отаyбину са тек навршених 16 година. Као борац Рогатичке лаке бригаде ВРС погинуо је 1992. године
Датум објаве: 10.12.2020 .... Број посјета: 121 .... Број гласова: 5 .... Просјечна оцјена: 5,00




Случајна слика из наших албума...














АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."