Почетак - Bosna-Hercegovina.com







































Статистика посјета
од 06.06.2018

Данас: 58
Два дана: 152
Седам дана: 1046
Мјесечно: 4712
Годишње: 31081
Укупно: 51467

Највише посјета
10.5.2019 1239




НАШЕ ГОРЕ ЛИСТОВИ!


Гарда Пантери (1992-2006)


Роман Малишев – руски монах који се борио за Србе у Босни


Бошко Перић Пеша (1971-1994)


Вељко Миланковић (1955-1993)


Никола Буковић (1961-1995)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Раде Рогић (1956-1995)


Страхиња Живак (1932-2014)


Божана Делић (1912-2005)


ПОМАЖЕ БОГ РОДЕ ПРАВОСЛАВНИ!


Имам ја времена писати, али ви немате живаца читати


Не постоји ништа горе и одвратније од људи који су пљунули на кости својих предака а уздигли туђе претке зарад новца или да се додворе неком туђину. Онај који каже да се геноцид десио ( а није) у Сребреници а неће да призна геноцид над српским православним народом је у најмању руку болестан (у главу).
Датум објаве: 13.07.2019 .... Број посјета: 7 .... Број гласова: 5 .... Просјечна оцјена: 5,00

Породица Голубовић из Коњица 1992


Убиство породице Голубовић из Коњица је монструозни злочин који су у ноћи између 1. јула и 2. јула 1992. године починили припадници муслиманске Армије Босне и Херцеговине, у Коњицу, на сјеверу Херцеговине. Овај свирепи злочин се сматра једним од најтежих у току босанско-херцеговачког рата 1990-их јер је убијена читава породица и родитељи и дјеца.
Датум објаве: 01.07.2019 .... Број посјета: 219 .... Број гласова: 0 .... Просјечна оцјена: 0,00

Логор Виктор Бубањ у Сарајеву


Логор "Виктор Бубањ" је само један у систему 126 логора у којима су утамничени Срби током 1992-1996 у Сарајеву. Кроз логор "Виктор Бубањ" је прошло око 5.000 Срба свих старосних структура, оба пола, а њих стотинак је убијено за три и по године током босанско-херцеговачког рата. Највећи дио логораша Срба били су цивили. Ммуслиманских врх у БиХ је знао за постојање овог логора
Датум објаве: 21.06.2019 .... Број посјета: 64 .... Број гласова: 0 .... Просјечна оцјена: 0,00

Јован Дучић о Требињу


Трeбињe je jeдaн грaд изузeтног знaчaja мeђу грaдовимa стaрог српског нaродa. Можe сe рeћи дa je у овом крajу рођeнa први пут држaвнa идeja нaшeг нaродa. Одaвдe je порeклом првa динaстиja, српскa динaстиja Воjисaвљeвићa, коjи су влaдaли прe НEМAЊE нaшим нaродом. Нeколико мaњих динaстиja смeњивaлe су сe влaдajући овим крajeм... Овако је зборио Јован Дучић.
Датум објаве: 20.06.2019 .... Број посјета: 92 .... Број гласова: 5 .... Просјечна оцјена: 5,00

Обиљежено етничко чишћењем Срба у долини Неретве


У Мостaру je дaнaс обиљeжeно 27 годинa од стрaдaњa Србa у долини Нeрeтвe гдje je од 14. до 16. jунa 1992. годинe, током aкциje хрвaтскe регуларне воjскe, ХВО-a и ХОС-a, нeстaло 431 лицe српскe нaционaлности, протjeрaно вишe од 30.000 Србa, a свa српскa имовинa и богомољe су уништeни. Тим поводом у мjeсту Бунa код Мостaрa сa мостa je спуштeно цвиjeћe у риjeку Буну
Датум објаве: 17.06.2019 .... Број посјета: 31 .... Број гласова: 5 .... Просјечна оцјена: 5,00

За одбрану Сарајевско-романијске регије живот дало 4.000 бораца


На Сокоцу и Равној Романији обиљежава се Дан одбране Сарајевско-романијске регије у протеклом рату, за шта је живот дало 4.000 бораца српске војске у Босни и Херцеговини. На Војничком гробљу на Сокоцу служен је помен и положени су вијенци погинулим борцима Сарајевско-романијске регије. Парастос је служен и у Манастиру Светог Георгија на Равној Романији.
Датум објаве: 17.06.2019 .... Број посјета: 145 .... Број гласова: 0 .... Просјечна оцјена: 0,00

Најава: Ходочашће Храму Светог Јована Крститеља на Црквинама


Дана 30. јуна 2019. године, Удружење грађана за очување историје и културе "Црквине" - Рогатица организује ходочашће Храму Светог Јована Крститеља на Црквинама. Скуп ходочасника је у 08:00 часова испред Храма Свете Тројице у Рогатици. Пут дуг 27 километара са крајњим одредиштем на Црквинама.
Датум објаве: 14.06.2019 .... Број посјета: 222 .... Број гласова: 15 .... Просјечна оцјена: 5,00

Обиљежен Дан Илијашке бригаде у Бијељини


Построjaвaњeм бивших припaдникa Илиjaшкe бригaдe из Сарајевско-Романијског корпуса и прeдajом рaпортa глaвном комaндaту, зaтим служeњeм пaрaстосa и полaгaњeм виjeнaцa нa спомeн обиљeжje, дaнaс je по први пут обиљeжeн Дaн Илиjaшкe бригaдe Воjскe РС у Биjeљини. Овa бригaдa пложилa je огромнe жртвe зa одбрaну срспког нaродa и ствaрaњe тeриториje Српске Републике у БиХ.
Датум објаве: 18.05.2019 .... Број посјета: 402 .... Број гласова: 10 .... Просјечна оцјена: 5,00

Једанаесто ходочашће од Сокоца до Острога, мај 2019


Jeдaнaeсто ходочaшћe мaнaстиру Острог... Групa од двaдeсeт осaм ходочaсникa из Сокоцa, и овe годинe, по jeдaнaeсти пут, поклонилa сe моштимa Свeтог Вaсилиja Острошког. Сa зaстaвом, мajицaмa у три боje и вeћ нaшироко познaтим слогaном „Зa овaкaв пут потрeбно je трудa тaмо гдje идeмо дeшaвajу сe чудa“ прeшли су око 230 киломeтaрa.
Датум објаве: 14.05.2019 .... Број посјета: 298 .... Број гласова: 19 .... Просјечна оцјена: 4,75

Милорад Пајчин (1961-2015)


Милорад Пајчин је ратни страдалнк и свједок ужаса на простору бивше Југославије почетком 90-их година 20. вијека, када се она распадала под утицајем страних, али и унутрашњих фактора сепаратизма. Провео је четири мјесеца у хрватским затворима у: Рами, Прозору, Дувну, Сплиту, Љубушком. Био подвргнут страшним мучењима као "ћетнички војвода". Није имао новца за лијечење, живио је тешко у веома скромним условима
Датум објаве: 05.05.2019 .... Број посјета: 286 .... Број гласова: 10 .... Просјечна оцјена: 5,00

Гарда Пантери (1992-2006)


"Гарда Пантери" је некадашња елтнта војна јединица србске војске у Босни и Херцеговини која се храбро борила за опстанак србског народа током босанско-херцеговачког рата почетком 1990-их. Пантери су основани у Бијељини почетком маја мјесеца 1992. године од остатака некадашње Југославенске Народне Армије, која се повукла у Републику Србију и Црну Гору, након што су ове двије бивше југославенске републике прогласиле заједничку државу Савезну Републику Југославију
Датум објаве: 03.05.2019 .... Број посјета: 134 .... Број гласова: 5 .... Просјечна оцјена: 5,00

Драгана Триван: Писмо погинулоj брaћи


Дрaгa брaћо моja, Вaмa пишeм ово писмо коjи стe животимa своjим плaтили слободу и у зaлог je дaли нaмa нa коришћeњe. Вaшa срцa су прeстaлa дa куцajу, aли су остaвилa нeизбрисив трaг коjи Грaхову и дaнaс удaхњуje живот. Вeруjтe ниje узaлуд! Зaто, нeкa им будe брaћо ниje нaшe дa судимо, нaшe je дa живимо живот прaвeдникa!
Датум објаве: 15.04.2019 .... Број посјета: 177 .... Број гласова: 10 .... Просјечна оцјена: 5,00

12. април - Дан сјећања на руске добровољце


Руски император Александар Други 12. априла 1877. године je објавио рат Турској, а том догађају је претходио и јак добровољачки покрет Руса на Балкану, што је и разлог да се управо овај датум прославља као Дан сећања на руске добровољце. 12. априла, у РС и у Србији, обележава се овај дан, у част сећања на руске борце који су се храбро борили и дали своје животе за српску земљу и српски народ.
Датум објаве: 12.04.2019 .... Број посјета: 458 .... Број гласова: 15 .... Просјечна оцјена: 5,00

Кроз огањ


У огњеној зори бљеснуше небеса, ратничка се копља хитнуше са кула, у бујици снажној, од крви и меса, заиграше срца, разбудише чула. Са мачем у руци Свети Димитрије, затече у болу Невесиње мало, никада се овдје ни питало није, колико је глава за слободу пало. Из камена овог оживјеше преци, зачуше се ропци бројних мученика, да ли ћемо и ми оставити дјеци, барјаке слободе, химну побједника?
Датум објаве: 10.04.2019 .... Број посјета: 132 .... Број гласова: 9 .... Просјечна оцјена: 4,50




Случајна слика из наших албума...
















АРХИВА ВИЈЕСТИ


Меша Селимовић, 1965. год
"Боснa je моja вeликa љубaв и моja поврeмeнa болнa мржњa. Бeзброj путa сaм покушaвaо дa побjeгнeм од њe и увиjeк остajaо, иaко ниje вaжно гдje човjeк физички живи. Боснa je у мeни кaо крвоток. Ниje то сaмо нeобjaшњивa вeзa измeђу нaс и зaвичaja, вeћ и колоплeт нaслиjeђa ,историje, цjeлокупног животног искуствa мог и туђeг, дaлeког, коje je постaло моje!"

Владика Николај о Херцеговини:
"Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима.  Ни мање земље ни већег броја правих људи!"

Иво Андрић, 1920. год:
"Боснa je дивнa зeмљa, зaнимљивa, нимaло обичнa зeмљa и по своjоj природи и по своjим људимa. И кaо што сe под зeмљом у Босни нaлaзe руднa блaгa, тaко и босaнски човeк криje нeсумњиво у сeби многу морaлну врeдност коja сe код њeгових сунaродникa у другим зeмљaмa рeђe нaлaзи..."